Export to PDFDifferences
This shows you the differences between two versions of the page.
|
amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling [2010/08/04 11:40] vinko |
amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling [2010/09/14 13:20] (current) mara |
||
|---|---|---|---|
| Line 13: | Line 13: | ||
| ^AMRES BPD no | 103 | | ^AMRES BPD no | 103 | | ||
| ^Version | 1 | | ^Version | 1 | | ||
| - | ^Status | Javni poziv za komentare otvoren je sledeće četiri sedmice, očekuje se da će dokument biti završen do sredine Septembra | | + | ^Status | Javni poziv za komentare je otvoren, očekuje se da će dokument biti završen do kraja Septembra | |
| ^Date | 28.6.2010 | | ^Date | 28.6.2010 | | ||
| ^Title | Requirements for cabling | | ^Title | Requirements for cabling | | ||
| Line 46: | Line 46: | ||
| **Kičmeno kabliranje kampusa (campus backbone cabling)** – povezuje čvorište kampusa (CD) sa čvorištima zgrada (BD). Takođe, pripadaju mu i direktne veze između čvorišta zgrada (BD). | **Kičmeno kabliranje kampusa (campus backbone cabling)** – povezuje čvorište kampusa (CD) sa čvorištima zgrada (BD). Takođe, pripadaju mu i direktne veze između čvorišta zgrada (BD). | ||
| - | **Čvorište zgrade (building distributor – BD)** – predstavlja čvorište u kome se završavaju kablovi vertikalne (kičmene) instalacije, i preko koga se ostvaruje veza na kičmenu kablovsku instalaciju kampusa. Prostorija u kojoj se nalazi čvorište zgrade naziva se Glavna komunikaciona soba (Equipment Room – ER). Čvorište zgrade takođe može biti smešteno u telekomunikacionoj (Telecommunication Room – TR) prostoriji. | + | **Čvorište zgrade (building distributor – BD)** – predstavlja čvorište u kome se završavaju kablovi vertikalne (kičmene) instalacije, i preko koga se ostvaruje veza na kičmenu kablovsku instalaciju kampusa. Prostorija u kojoj se nalazi čvorište zgrade naziva se glavna komunikaciona soba (Equipment Room – ER). Čvorište zgrade takođe može biti smešteno u komunikacionoj (Telecommunication Room – TR) prostoriji. |
| **Vertikalna (kičmena) kablovska instalacija (building backbone cabling)** – povezuje čvorišta zgrade (BD) sa spratnim čvorištima (FD). | **Vertikalna (kičmena) kablovska instalacija (building backbone cabling)** – povezuje čvorišta zgrade (BD) sa spratnim čvorištima (FD). | ||
| Line 61: | Line 61: | ||
| {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s1_struktura_generickog_kablovskog_sistema.png | }} | {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s1_struktura_generickog_kablovskog_sistema.png | }} | ||
| + | ;#; | ||
| + | Slika 1: Struktura generičkog kablovskog sistema | ||
| + | ;#; | ||
| - | Slika 1 Struktura generičkog kablovskog sistema | ||
| - | |||
| \\ Čvorišta strukturnog kablovskog sistema se povezuju u hijerarhijsku strukturu, kao na slici 2. | \\ Čvorišta strukturnog kablovskog sistema se povezuju u hijerarhijsku strukturu, kao na slici 2. | ||
| {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s2_hijerarhija_cvorista_kablovskog_sistema_po_standardu_iso_iec_11801.png | }} | {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s2_hijerarhija_cvorista_kablovskog_sistema_po_standardu_iso_iec_11801.png | }} | ||
| - | + | ;#; | |
| - | Slika 2 Hijerarhija čvorišta kablovskog sistema po standardu ISO/IEC 11801 | + | Slika 2: Hijerarhija čvorišta kablovskog sistema po standardu ISO/IEC 11801 |
| + | ;#; | ||
| \\ Pozicija funkcionalnih elemenata u sistemu strukturnog kabliranja je prikazana na slici 3. | \\ Pozicija funkcionalnih elemenata u sistemu strukturnog kabliranja je prikazana na slici 3. | ||
| - | {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s3_pozicije_funkcionalnih_elemenata_u_objektu.png | }} | + | {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s3_pozicije_funkcionalnih_elemenata_u_objektu.png?700 | }} |
| + | ;#; | ||
| + | Slika 3: Pozicije funkcionalnih elemenata u objektu | ||
| + | ;#; | ||
| - | Slika 3 Pozicije funkcionalnih elemenata u objektu | + | \\ |
| ====== 2. Uloga strukturnog kabliranja u informacionim tehnologijama i standardizacija ====== | ====== 2. Uloga strukturnog kabliranja u informacionim tehnologijama i standardizacija ====== | ||
| Line 81: | Line 86: | ||
| Ranije je jedina prisutna praksa bila da se u objektima instaliraju i koriste posebni kablovi za svaku specifičnu ili više-funkcionalnu mrežu koja je u objektu potrebna (telefonski sistem, računarska mreža itd). Želja da se instalira i održava jedinstvena fizička infrastruktura, koja bi mogla da se koristi za prenos podataka i glasa (telefoniju), kontrolu pristupa, automatizaciju itd., dovela je do pojave generičkog kablovskog sistema i standardizacije u ovoj oblasti. Standardizacijom kablovskog sistema, oslanjajući sve servise na jedinstvenu kablovsku infrastrukturu, postiže se visoka fleksibilnost i ekonomičnost rešenja. | Ranije je jedina prisutna praksa bila da se u objektima instaliraju i koriste posebni kablovi za svaku specifičnu ili više-funkcionalnu mrežu koja je u objektu potrebna (telefonski sistem, računarska mreža itd). Želja da se instalira i održava jedinstvena fizička infrastruktura, koja bi mogla da se koristi za prenos podataka i glasa (telefoniju), kontrolu pristupa, automatizaciju itd., dovela je do pojave generičkog kablovskog sistema i standardizacije u ovoj oblasti. Standardizacijom kablovskog sistema, oslanjajući sve servise na jedinstvenu kablovsku infrastrukturu, postiže se visoka fleksibilnost i ekonomičnost rešenja. | ||
| - | Jedini zvanično važeći standardi u Srbiji, koji se odnose na projektovanje kablovskih instalacija, usvojeni su još krajem osmdesetih godina. To su JUS standardi iz 1989 godine i „Zbirke propisa“ iz 1989 godine, koju je izdala „Zajednice Jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona“. Sem što ih je teško pronaći, ovi standardi su zastareli, u smislu nisu usklađeni sa evropskim normama koje predlaže i usvaja CENELEC, Evropska organizacija za elektrotehničku standardizaciju. | + | Jedini zvanično važeći standardi u Srbiji, koji se odnose na projektovanje kablovskih instalacija, usvojeni su još krajem osamdesetih godina. To su JUS standardi iz #1989 godine i „Zbirke propisa“ iz #1989 godine, koju je izdala „Zajednice Jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona“. Sem što ih je teško pronaći, ovi standardi su zastareli, u smislu nisu usklađeni sa evropskim normama koje predlaže i usvaja CENELEC, Evropska organizacija za elektrotehničku standardizaciju. |
| Sadržaj evropskih CELENIC standarda je u velikoj meri identičan sadržaju američkih standarda ANSI/TIA/EIA 568-C and ANSI/TIA/EIA 569-B (instalacija), odnosno sadržaju međunarodnog standarda ISO/IEC 11801. Male razlike u njihovom sadržaju, potiču zbog toga što sva nabrojana standardizaciona tela CELENIC (evropsko), ISO (međunarodno) i ANSI (američko) vrše reviziju svojih stanarda, ali u različitim vremenskim intervalima. | Sadržaj evropskih CELENIC standarda je u velikoj meri identičan sadržaju američkih standarda ANSI/TIA/EIA 568-C and ANSI/TIA/EIA 569-B (instalacija), odnosno sadržaju međunarodnog standarda ISO/IEC 11801. Male razlike u njihovom sadržaju, potiču zbog toga što sva nabrojana standardizaciona tela CELENIC (evropsko), ISO (međunarodno) i ANSI (američko) vrše reviziju svojih stanarda, ali u različitim vremenskim intervalima. | ||
| Line 124: | Line 129: | ||
| ^ CELENIC EN 50173 \\ ISO/IEC 11801 ^ ANSI/EIA/TIA \\ 568-C (USA) ^ Propusni opseg ^ Max. brzine prenosa ^ Tip kabla ^ Terminacija ^ | ^ CELENIC EN 50173 \\ ISO/IEC 11801 ^ ANSI/EIA/TIA \\ 568-C (USA) ^ Propusni opseg ^ Max. brzine prenosa ^ Tip kabla ^ Terminacija ^ | ||
| - | | Class D/Cat. 5 | Category 5e | 100 MHz | 1 Gb/s | UTP, STP | RJ45 | | + | | Class D/Cat. 5 | Category 5e | 100 MHz | 1 Gb/s | UTP, STP <sup>%%*)%%</sup> | RJ45 | |
| | Class E/Cat. 6 | Category 6 | 250 MHz | 1 Gb/s | UTP, STP | RJ45 | | | Class E/Cat. 6 | Category 6 | 250 MHz | 1 Gb/s | UTP, STP | RJ45 | | ||
| | Class E<sub>A</sub> <sup>%%**)%%</sup> /Cat. 6A | Category 6A | 500 MHz | 10 Gb/s | UTP, STP | RJ45 | | | Class E<sub>A</sub> <sup>%%**)%%</sup> /Cat. 6A | Category 6A | 500 MHz | 10 Gb/s | UTP, STP | RJ45 | | ||
| | Class F/Cat. 7 | n/s <sup>%%***)%%</sup> | 600 MHz | 10 Gb/s | STP | GG45/TERA/ARJ45 | | | Class F/Cat. 7 | n/s <sup>%%***)%%</sup> | 600 MHz | 10 Gb/s | STP | GG45/TERA/ARJ45 | | ||
| | Class F<sub>A</sub> <sup>%%**)%%</sup> /Cat. 7 | n/s <sup>%%***)%%</sup> | 1000 MHz | 40 Gb/s | STP | GG45/TERA/ARJ45 | | | Class F<sub>A</sub> <sup>%%**)%%</sup> /Cat. 7 | n/s <sup>%%***)%%</sup> | 1000 MHz | 40 Gb/s | STP | GG45/TERA/ARJ45 | | ||
| - | |||
| - | |||
| - | Tabela 1: Pregled karakteristika kategorizovanih kablova | ||
| %%*)%% UTP = Unshielded Twisted Pair, STP = Shielded Twisted Pair | %%*)%% UTP = Unshielded Twisted Pair, STP = Shielded Twisted Pair | ||
| - | \\ %%**)%% Class E<sub>A</sub> i Class F<sub>A</sub> još uvek nisu standardizovani o strane CENELEC-a | + | \\ %%**)%% Kategorije Class E<sub>A</sub> i Class F<sub>A</sub> još uvek nisu odobrene u CELENIC-u, odnosno ne mogu se naći u verziji CELENIC standarda iz avgusta 2009 |
| - | \\ %%***)%% ANSI/EIT/TIA 568-C (verzija 2009) ne sadrži definicije kategorija koje odgovaraju definisanim kategorijama Class F i Class FA u okviru ISO/IEC 11801 | + | \\ %%***)%% ANSI/EIT/TIA 568-C (verzija iz 2009.) ne sadrži definicije koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati kategorije Class F i Class F<sub>A</sub> |
| - | ANSI/EIA/TIA koristi termin “Category” za kablovski sistem i komponente(konektori, modulu na peč panelu). | + | Tabela 1: Pregled kategorizacije kablova u najnovijim standardima |
| - | ISO 11801 koristi termin “Class” samo za kablovski sisitem u celini, a “Category” za komponente. | + | ANSI/EIA/TIA koristi termin “Category” i za kablovski sistem i njegove komponente (konektore, module na prespojnom patch panelu). CELENIC EN 50173 i ISO 11801 koristi termin “Category” samo za komponente kablovskog sistema, dok za kablovski sistem u celini koristi termin “Class”. |
| - | Preporučuje se da se pri horizontalnom kabliranju kao minimum koriste kablovi kategorije 5e (Class D / Category 5). Dodatno, kategorija 5e (Class D / Category 5) se preporučuje i za potrebe veza brzine od 1Gbps, umesto kategorije 6 (Class E / Category 6). Kategorija 6 (Class E / Category 6) kablova ne doprinosi dovoljno u odnosu na kategoriju 5e (Class D / Category 5), da bi se opravdalo njeno korišćenje, obzirom na cenu samog kabla, kao i na teže montiranje zbog fizičkih karakteristika. Očekuje se da će ISO uskoro odobriti kategoriju 6a (Class EA / Category 6A)(10 Gb/s) i preporuka je da se koristi tamo gde ima potrebe za većim kapacitetima od 1 Gb/s. Prelazak na kategoriju 6a podrazumeva prelazak celokupne opreme na kanalu tj. od terminal pa do rutera i svičeva u spratnom čvorištu. | + | Kapacitet prenosa od 1G/s može se podržati dvema kategorijama 5e (Class D/Cat. 5) i 6 (Class E / Cat. 6). Prednost se daje kategoriji 5e (Class D/Cat. 5). Preporuka je da se za potrebe realizacije veza brzine od 1Gbps, uvek koriste kablovi kategorije 5e (Class D/Cat. 5), umesto kategorije 6 (Class E/Cat. 6). Po našem mišljenju, kategorija 6 (Class E/Cat. 6) kablova ne doprinosi dovoljno u odnosu na kategoriju 5e (Class D/Cat. 5), da bi se opravdalo njeno korišćenje, obzirom na cenu samog kabla i instalacije. Zbog fizičkih karakteristika kabla, montiranje je teže, pa to zahteva veštije i bolje obučene instalatere, te pažljivu kontrolu i testiranje. |
| - | Kod postojećih instalacija, koje se koriste u računarskim mrežama , preporučuje se zamena opreme koja podržava samo Kategoriju 3 (ispod 100Mb/s) po gore pomenutim standardima. | + | Kada je reč o potrebama za većim kapacitetima prenosa od 1Gb/s, očekuje se da će ISO (mada ne i CELENIC) uskoro odobriti kategoriju 6a (Class E<sub>A</sub>/ Cat. 6A) za maksimalne brzine do 10 Gb/s. Prelazak na kategoriju 6a podrazumeva zamenu svih komponenti i opreme od kojih se sastoji komunikacioni kanal, od krajnjih uređaja u radnom prostoru do rutera i svičeva u spratnom čvorištu. |
| - | ===== 2.2.1 Upoređivanje STP i UTP kablova ===== | + | Preporuka je da sva mreža oprema (pasivna i aktivna) koja se trenutno koristi u postojećim mrežnim instalacijama, a koja podržava samo kategoriju 3 (ispod 100Mb/s), bude vremenom zamenjena opremom koja zadovoljava navedene standardime i preporuke. |
| - | Horizontalno kabliranje može se izvesti uz pomoć oklopljenih (STP) ili neoklopljenih (UTP) parica. | ||
| - | Kablovi u kojima je svaka parica oklopljena i koji imaju i zajednički oklop za sve parice definišu se kao S/STP ili F/STP. Oklopljeni kablovi pružaju bolju zaštitu od EMI (elektro-magnetne interferencije) ali zahtevaju pravilno uzemljenje. | + | ===== 2.2.1 Uporedne karakterisike STP i UTP kablova ===== |
| - | **NAPOMENA**: Pravilno uzemljenje se mora obezbediti bez obzira da li se koriste oklopljeni ili neoklopljeni parični kablovi. | + | Horizontalno kabliranje može se izvesti uz pomoć oklopljenih (STP) ili neoklopljenih (UTP) parica. Kablovi u kojima je svaka parica oklopljena, a koji uz to imaju i zajednički oklop za sve parice, nazivaju se S/STP (gdje je „S” skraćenica za shield: oklop) ili F/STP (gdje je „F” skraćenica za foil: folija). Oklopljeni kablovi pružaju bolju zaštitu od EMI (elektro-magnetne interferencije), ali zahtevaju pravilno uzemljenje. |
| - | Ako se koriste oklopljeni kablovi potrebno je koristiti ih na svim deonicama kanala, tj. od terminalnih uređaja do svičeva ili rutera u spratnom čvorištu. Potrebno je napomenuti da nepravilno instalirani STP kablovi, odnosno njihovo loše uzemljenje mogu dovesti do velikog pada performansi mreže. Drugim rečima, ukoliko nije moguće obezbediti pravilno instaliranje STP kablova, preporučuje se korišćenje UTP kablova. | + | **NAPOMENA**: Treba istaći da se ispravno uzemljenje mora obezbediti u svim objektima u kojima se koristi računarsko komunikaciona oprema, bez obzira da li su izabrani oklopljeni ili neoklopljeni kablovi. Zato se planira izrada AMRES BDPa „Power supply requirements for ICT room - Napajanje prostorija sa IT opremom”, koji će pružiti više informacija o izjednačavanju potencijala i pravilnom uzemljenju u objektima sa IT opremom. |
| - | **NAPOMENA**: Pri instalaciji oklopljenih kablova, potrebno je pratiti strukturu uzemljenja zgrade kako bi se izbegla veza između različitih potencijala zemlje. | + | Da bi se upotrebom oklopljenog kabla dobio željeni efekt, potrebno je koristiti oklopljene komponente na svim deonicama komunikacionog kanala, tj. od krajnjih uređaja u radnom prostoru do svičeva ili rutera u spratnom čvorištu. Nepravilna instalacija STP kablova, odnosno njihovo loše uzemljenje, može dovesti do slabih performansi mreže (čak i u poređenju sa upotrebom UTPa). Drugim rečima, ukoliko nije moguće obezbediti pravilnu instalaciju STP kablova, preporučuje se korišćenje UTP kablova. |
| - | Izbor između UTP i STP kablova do sada je bio određen osobinama prostorije u EMI pogledu. Kancelarije i učionice uglavnom ne sadrže opremu koja zahteva upotrebu STP kablova. Međutim, razvojem 10 Gb/s Eterneta, koji zahteva oklopljene parice, otvara pitanje korišćenja STP kablova i u radnom prostoru. | + | **NAPOMENA**: Pri instalaciji oklopljenih kablova, potrebno je da kablovi horizontalne instalacije prate strukturu uzemljenja (earthing structure) objekta kako bi se izbegla svaka veza između različitih potencijala i stvaranje petlji (earth loops). |
| - | Osnovni zahtevi za horizontalno kabliranje su do sada bili da se koriste RJ45 konektori i nezaštićeni kablovi (UTP). Pretpostavlja se da se pojavom 10Gb/s eterneta, ovi zahtevi moraju napustiti. U tehničkim časopisima se navodi da su Class EA/Category 6A kablovi,koji podržavaju 10Gb/s preko UTP-a, veoma osetljivi na smetnje i da je na njima retko moguće dostići maksimalnu brzinu. Degradaciji performansi najviše doprinosi preslušavanje između susednih kanala i ono se u najvećoj meri može otkloniti korišćenjem oklopljenih parica, odnosno instalacijom STP ili F/STP kablova. Drugim rečima, da bi se postigle brizine od 10 Gb/s na bakarnim paricama, potrebno je minimalno koristiti oklopljene Class E<sub>A</sub>/Category 6A kablove. | + | Izbor UTP ili STP kablova, za sada je, određen zahtevima u pogledu EMI zaštite u pojedinim prostorijama. U kancelarijama i učionicama uglavnom se ne koristi oprema koja zahteva upotrebu STP kablova. Stoga, preporuka je da se horizontalno kabliranje izvode neoklopljenim (UTP) kablovima i RJ45 konektorima. |
| - | Drugi faktor, koji takođe treba razmotriti, je korišćenje napajanja preko horizontalne instalacije PoE(Power ower Ethernet). Naime, napajanje uređaja kroz parice dovodi do grejanja samih parica što negativno utiče na performanse. Takođe, povećanjem snage koja se prenosi preko parica, povećava se i negativan uticaj na performanse. IEEE 802.3af PoE standard definiše napajanje do 15W, a IEEE 802.3at (PoE Plus) definiše napajanja do 25W. Neki proizvođači omogućavaju napajanja i do 50W, a neki tvrde da omogućavaju napajanja i do 60 W po portu koristeći sve provodnike u kablu. Ovakav problem je izraženiji kod zajedničkog vođenja više kablova gde kablovi međusobno utiču jedni na druge. | + | Mada trenutno, i na međunarodnom nivou, postoji veoma mali broj institucija koji imaju iskustva u korištenju bakarnih kablova u horizonatlanoj instalaciji za ostvarivanje 10Gb/s propusnog opsega, postoje pretpostavke da će češća pojava 10 Gb/s i većih brzina prenosa, uticati na korišćenja STP kablova i u radnom prostoru. U tehničkim časopisima se navodi da su kablovi kategorije 6a (Class E<sub>A</sub>/Cat. 6<sub>A</sub>), koji podržavaju 10Gb/s preko UTP-a, veoma osetljivi na smetnje i da je na njima retko moguće dostići maksimalnu brzinu. Degradaciji performansi najviše doprinosi preslušavanje između susednih kanala (extrinsic crosstalk) i ono se u najvećoj meri može otkloniti korišćenjem oklopljenih parica, odnosno instalacijom S/STP ili F/STP kablova. Drugim rečima, da bi se postigle brizine od 10 Gb/s na bakarnim paricama, smatra se da je potrebno koristiti oklopljene Class E<sub>A</sub>/Category 6<sub>A</sub> kablove i preporučuje se koristiti inskustva drugih institucija sa sličnim instalacijama. |
| - | ===== 2.2.2 Završavanje kablova u horizontalnoj instalaciji ===== | + | Kablovi kategorije 7 (Class F/Cat. 7), koji imaju još veći protok od klase 6a (Class E<sub>A</sub>/Cat. 6<sub>A</sub>) isporučuju se samo u oklopljenoj verziji (S/STP). Konektor za kategoriju 7 još nije standardizovan, a u tabeli # su navedena tri konektora kategorije 7 koja su trenutno raspoloživa na tržištu GG45 (Nexans), ARJ45 (Bel Stewart) and Tera (Simon). Prema tome, još nema ni aktivne mrežne opreme sa konektorima kategorije 7. |
| - | Trenutno se koriste dva rasporeda parica pri terminaciji kablova horizontalne instalacije i to su T568A i T568B. Ovi rasporedi su definisani u sklopu ANSI/EIA/TIA 568 standarda. Uobičajeno je da se u Evropi koristi T568B raspored. U tabeli 2 je prikazan T568B raspored pinova/parica. | + | Drugi faktor koji takođe treba razmotriti pri izboru kablova horizontalne instalcije je korišćenje napajanja preko horizontalne instalacije PoE (Power ower Ethernet). Napajanje uređaja kroz parice utiče na grejanje samih parica, što može dovesti do pada performansi kabla. Povećanjem snage koja se prenosi preko parica, povećava se i negativan uticaj na kvalitet i performanse kabla. IEEE 802.3af PoE standard definiše napajanje do 15W, a IEEE 802.3at (PoE Plus) definiše napajanja do 25W. Pojedini proizvođači omogućavaju nestandardna napajanja i do 50W, dok neki tvrde da mogu pružiti napajanja i do 60 W po portu koristeći sve provodnike u kablu. Problem pregrevanja parica je izraženiji kod zajedničkog vođenja više kablova gde kablovi međusobno utiču jedni na druge. |
| - | ^ Pin RJ45 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | | + | Potreba za veći kapacitetima prenosa i napajanje opreme kroz parice zahtevaju kablove većeg poprečnog preseka (greater cross-section) i krutosti (stiffness). Instalacija takvih kablova zahteva veštije izvođače, kao i više prostora u kablovkim kanalima i ormanima. |
| - | ^ Cable colour | Orange/white | Orange | Green/white | Blue | Blue/white | Green | Brown/white | Brown | | + | |
| - | ^ Pair | 2a | 2b | 3a | 1b | 1a | 3b | 4a | 4b | | + | |
| - | Tabela 2: T568B raspored pinova/parica za RJ45 utičnicu | ||
| - | \\ Na Slici 1 prikazan je izgled RJ45 utičnice sa pogledom na pinove (kontakte), kao i numeracija pinova. | + | ===== 2.2.2 Završetak kablova horizontalne instalacije ===== |
| - | {{:amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:slika3.png}} | + | Trenutno se koriste dva rasporeda parica pri završetku (terminaciji) kablova horizontalne instalacije i to su T568A i T568B. Ovi rasporedi su definisani u ANSI/EIA/TIA 568 standardu. U Evropi je uobičajeno da se koristi T568B raspored. |
| + | |||
| + | Prilikom uspostavljanja kablovskog sistema, potrebno se opredeliti za samo jedna raspored i cela instalacija mora da bude urađena u skladu tim rasporedom. Preporučuje se korištenje T568B rasporeda. | ||
| + | |||
| + | U tabeli 2 je prikazan T568B raspored pinova/parica. | ||
| + | |||
| + | ^Pin RJ45 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | | ||
| + | ^Boje parica u kablu | Narandžasto/bela | Narandžasta | Zeleno/bela | Plava | Plavo/bela | Zelena | Braon/bela | Braon | | ||
| + | ^Parice | 2a | 2b | 3a | 1b | 1a | 3b | 4a | 4b | | ||
| + | |||
| + | Tabela 2: T568B raspored pinova/parica na RJ45 utičnici | ||
| + | |||
| + | |||
| + | |||
| + | \\ Na Slici 1 prikazan je izgled RJ45 utičnice sa pogledom na pinove (kontakte), kao i numeracija pinova. | ||
| - | Slika 1:Numeracija kod RJ45 | + | {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:slika3.png }} |
| - | \\ U Tabeli 3 prikazan je raspored pinova za RJ45 utičnicu, za različite primene. | + | ;#; |
| + | Slika 1: RJ45 utičnica prikazana suprotno od strane na kojoj se nalazi jezičak (spring clip) - numeracija pinova | ||
| + | ;#; | ||
| + | \\ U Tabeli 3 prikazan je raspored pinova na RJ45 utičnici, za različite primene. | ||
| ^ Primena ^ Raspored pinova na konektoru RJ45 |||||||| | ^ Primena ^ Raspored pinova na konektoru RJ45 |||||||| | ||
| ^ ::: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | | ^ ::: | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | | ||
| - | | Analogni telefon | | | | B | A | | | | | + | |Analogni telefon | | | | B | A | | | | |
| - | | Digitalni telefon | | | | B | A | | | | | + | |Digitalni telefon | | | | B | A | | | | |
| - | | Telex | | | | B | A | | | | | + | |Telex | | | | B | A | | | | |
| - | | Modem, 2-žični dial-up | | | | B | A | | | | | + | |Modem, 2-žični dial-up | | | | B | A | | | | |
| - | | S0 internal interface (e.g. rising mains) | | | U | I | I | U | | | | + | |S0 interni interfejs (e.g. rising mains) | | | U | I | I | U | | | |
| - | | Modem, 4-žični | | | U | I | I | U | | | | + | |Modem, 4-žični | | | U | I | I | U | | | |
| - | | ISDN | P3 | P3 | U | I | I | U | P2 | P2 | | + | |ISDN | P3 | P3 | U | I | I | U | P2 | P2 | |
| - | | Digitalna telefonija, 4-žična, Alt. 1 | | | A2 | B1 | B1 | A2 | | | | + | |Digitalni telefon, 4-žični, Alt. 1 | | | A2 | B1 | B1 | A2 | | | |
| - | | Digitalna telefonija, 4-žična, Alt. 2,\\ 2Mb/s, ISDN (UT) | SA | SB | | TA | TB | | | | | + | |Digitalni telefon, 4-žični, Alt. 2,\\ 2Mb/s, ISDN (UT) | SA | SB | | TA | TB | | | | |
| - | | Datex / Datapak | | | U | I | I | U | | | | + | |Datex / Datapak | | | U | I | I | U | | | |
| - | | V.11 (RS-422-C) ASYNC | R\\ (B) | R\\ (B) | T\\ (B) | | | T\\ (A) | | (J)\\ | | + | |V.11 (RS-422-C) ASYNC | R\\ (B) | R\\ (B) | T\\ (B) | | | T\\ (A) | | (J)\\ | |
| - | | V.24 (RS-232-C) ASYNC | D | D | D | D | D | D | D | D | | + | |V.24 (RS-232-C) ASYNC | D | D | D | D | D | D | D | D | |
| - | | Strujna petlja | SD\\ A | SD\\ B | RDA | | | RDB | | | | + | |Strujna petlja | SD\\ A | SD\\ B | RDA | | | RDB | | | |
| - | | Sinhrona oprema | U | U | I | | | I | | | | + | |Sinhrona oprema (data unit) | U | U | I | | | I | | | |
| - | | Asinhrona oprema | I | I | U | | | U | | | | + | |Asinhrona oprema (data unit) | I | I | U | | | U | | | |
| - | | IEEE 802.3, 100 Base-TX (2-parična) | Tx+ | Tx- | Rx+ | | | Rx- | | | | + | |IEEE 802.3, 100 Base-TX (2-parična) | Tx+ | Tx- | Rx+ | | | Rx- | | | |
| - | | IEEE 802.3, 1000 Base-T (4-parična) | x | x | x | x | x | x | x | x | | + | |IEEE 802.3, 1000 Base-T (4-parična) | x | x | x | x | x | x | x | x | |
| - | | IEEE 802.3, 10 GBase-T (4-parična) | x | x | x | x | x | x | x | x | | + | |IEEE 802.3, 10 GBase-T (4-parična) | x | x | x | x | x | x | x | x | |
| - | | IEEE 802.5 / Token ring 4 and 16 Mb/s | | | U | I | I | U | | | | + | |IEEE 802.5 / Token ring 4 and 16 Mb/s | | | U | I | I | U | | | |
| - | | IEEE 802.3af (PoE) Mode A | x | x | x | | | x | | | | + | |IEEE 802.3af (PoE) Mode A | x | x | x | | | x | | | |
| - | | IEEE 802.3af (PoE) Mode B | | | | x | x | | x | x | | + | |IEEE 802.3af (PoE) Mode B | | | | x | x | | x | x | |
| - | Tabela 3: Raspored pinova za različitu opremu | + | Tabela 3: Raspored pinova na RJ45 za različitu opremu |
| - | ===== 2.2.3 Optičko vlakno ===== | + | ===== 2.2.3 Optička vlakna ===== |
| - | Optičke kablove klasifikujemo u 3 kategorije: | + | U generičkom kablovskom sistemu, kabliranje se može izvesti pomoći optičkih kablova, koji su klasifikovani na sledeći način: |
| - Multi-modni optički kabl (MM) 62.5/125 μm (IEC/EN 60793-2) | - Multi-modni optički kabl (MM) 62.5/125 μm (IEC/EN 60793-2) | ||
| Line 215: | Line 230: | ||
| - Mono-modni optički kabl (SM) 9/125 μm (IEC/EN 60793-2, ITU-T G.652) | - Mono-modni optički kabl (SM) 9/125 μm (IEC/EN 60793-2, ITU-T G.652) | ||
| - | Podela optičkih kablova može se definisati i prema sposobnosti vlakna da obezbedi određeni propusni opseg na određenoj dužini kabla. Definisane su kategorije MM kablova i to OM1, OM2 i OM3 na sledeći način: | + | Svaka od ovih grupa se karakteriše svojim podgrupama u zavisnosti od fizičkih karakteristika optičkih vlakana, a prema sposobnosti da se na određenim rastojanjima obezbedi određena brzina prenosa podataka. |
| - | * multi-modno vlakno karakteristika 62.5/125 μm kao OM1 vlakno | + | Multimodna vlakna su evoluirala od verzija kablova sa poprečnim presekom 62.5/125 μm (IEC/EN 60793-2 – OM1) i LED baziranih predajnika, do verzija kablova poprečnog preseka 50/125 μm (IEC/EN 60793-2, ITU-T G.652 – OM3) i laserskih predajnika. Ovom evolucijom je omogućen prenos podataka i većim brzinama od 1 Gb/s na multimodnim vlaknima. |
| - | * multi-modno vlakno karakteristika 50/125 μm kao OM2 vlakno | + | |
| - | + | Monomodni optički kablovi su definisani u dve kategorije: OS1 i OS2. OS2 ima manje slabljenje od OS1 tipa, pa se primenjuje kod multipleksiranja po talasnim dužinama (CWDM) i pri spoljnim instalacijama (po ITU-T G.652c preporuci). | |
| - | OM1 i OM2 su se često koristili u kičmenim instalacijama za brzine prenosa do 1Gb/s. Veliki poprečni presek jezgra kabla je omogućio korišćenje LED baziranih predajnika. Potrebe za većim brzinama prenosa doprinele su razvoju multi-modnih vlakna optimizovanih za rad sa laserskim predajnicima (u pitanju je optički kabl 50/125 μm, kategorisan kao OM3). | + | |
| - | Takođe, definisane su i dve kategorije monomodnih vlakana: OS1 i OS2. OS2 ima manje slabljenje od OS1 tipa, pa se primenjuje kod multipleksiranja po talasnim dužinama (CWDM) i pri spoljnim instalacijama (po ITU-T G.652c preporuci). | ||
| - | Tabela 4. pokazuje minimalne dužine optičkih kablova tipa OS1, OS2, OM1, OM2 i OM3 zavisno od različitih tipova Eternet interfejsa za brzine prenosa od 1 Gb/s i 10 Gb/s. | + | Tabela 4. prikazuje rastojanja koja se mogu dostići korišćenjem optičkih kablova tipa OS1, OS2, OM1, OM2 i OM3 zavisno od različitih tipova eternet interfejsa za brzine prenosa od 1 Gb/s i 10 Gb/s. |
| ^ EN 50173 klasifikacija ^ OS1 ^ OS2 ^ OM1 ^ OM2 ^ OM3 ^ | ^ EN 50173 klasifikacija ^ OS1 ^ OS2 ^ OM1 ^ OM2 ^ OM3 ^ | ||
| Line 243: | Line 256: | ||
| | -1550 nm | 2,000 m | 22,250 m | | | | | | -1550 nm | 2,000 m | 22,250 m | | | | | ||
| - | Tabela 4: Rastojanja koja se mogu dostići za različite tipove 1Gb/s i 10Gb/s Eterneta na različitim tipovima optičkih kablova | + | Tabela 4: Rastojanja koja se mogu dostići za različite tipove 1Gb/s i 10Gb/s Eternet interfejsa na različitim tipovima optičkih kablova |
| - | **NAPOMENA**: U zavisnosti od tipa/karakteristika optičkih vlakana, pri monomodnom prenosu, moguće je ostvariti i veća rastojanja od propisanih u tabeli. | + | **NAPOMENA**: U zavisnosti od tipa/karakteristika optičkih vlakana, pri monomodnom prenosu, moguće je ostvariti i veća rastojanja od navedenih u tabeli. |
| - | Ako se koristi multimodni kabl, za vertikalnu ili kičmenu kablovsku instalaciju kampusa, preporučuje se korišćenje OM3 tipa, gde je potrebno koristiti laserske predajnike kao i kod monomodnih kablova. Analize pokazuju da su rešenja sa multi modnim kablovima OM3 kategorije skuplja od rešenja u kojem bi se koristili monomodni kablovi. | + | Ako se koristi multimodni kabl za vertikalnu ili kičmenu kablovsku instalaciju kampusa, preporučuje se korišćenje OM3 tipa, gde je potrebno koristiti laserske predajnike kao i kod monomodnih kablova. Analize pokazuju da su rešenja sa multimodnim kablovima OM3 kategorije skuplja od rešenja u kojem bi se koristili monomodni kablovi. |
| Trenutno se radi na razvoju novog standarda za multimodna vlakna (OM4) koji će imati bolje performanse od OM3 u pogledu maksimalnih brzina prenosa i rastojanja na talasnoj dužini od 850 nm. OM4 će biti pogodan za brzine od 40 Gb/s i 100 Gb/s unutar računarskih centara. Ovaj standard se već nalazi pred izglasavanjem u Evropskom odboru za standardizaciju, dok pojedini proizvođači već najavljuju kablove koji zadovoljavaju OM4 specifikaciju. | Trenutno se radi na razvoju novog standarda za multimodna vlakna (OM4) koji će imati bolje performanse od OM3 u pogledu maksimalnih brzina prenosa i rastojanja na talasnoj dužini od 850 nm. OM4 će biti pogodan za brzine od 40 Gb/s i 100 Gb/s unutar računarskih centara. Ovaj standard se već nalazi pred izglasavanjem u Evropskom odboru za standardizaciju, dok pojedini proizvođači već najavljuju kablove koji zadovoljavaju OM4 specifikaciju. | ||
| - | Kako je uobičajeno da provajderi obezbeđuju monomodne veze, pogodno je koristiti monomodne veze i unutar kičmene instalacije jer se time omogućava da se vrši prespajanje veze provajderskog kabla do čvorišta u kojem se vrši terminacija, odnosno povezivanje sa aktivnim uređajem. Takođe, ukoliko u kampusima postoje rastojanja, veća od onih koje zadovoljavaju standardi za multimodnu optiku, za brzine veće od 1 Gb/s, potrebno je koristiti monomodne kablove. Takođe, ukoliko za neke veze mora da se koristi monomodna optika (na primer, brzine od 10 Gb/s, na rastojanjima koja ne mogu biti obezbeđena standardima za multimodnu optiku), poželjno je koristiti monomodnu optiku kroz celu kičmenu instalaciju. Ovim se obezbeđuje mogućnost korišćenja istih optičkih interfejsa za sve veze a time i manju ukupnu količinu rezervnih interfejsa. | + | Kako je uobičajeno da provajderi obezbeđuju monomodne veze, pogodno je koristiti monomodne veze i unutar kičmene instalacije jer se time omogućava da se vrši prespajanje veze provajderskog kabla do čvorišta u kojem se vrši terminacija, odnosno povezivanje sa aktivnim uređajem. Takođe, ukoliko u kampusima postoje rastojanja veća od onih koje zadovoljavaju standardi za multimodnu optiku, za brzine veže od 1 Gb/s, potrebno je koristiti monomodne kablove. Ukoliko za neke veze mora da se koristi monomodna optika (na primer, brzine od 10 Gb/s, na rastojanjima koja ne mogu biti obezbeđena standardima za multimodnu optiku), poželjno je koristiti monomodnu optiku kroz celu kičmenu instalaciju. Ovim se obezbeđuje mogućnost korišćenja istih optičkih interfejsa za sve veze a time i manju ukupnu količinu rezervnih interfejsa. |
| - | Optički kablovi su deklarisani za određeni način postavljanja i sredinu u kojoj se postavljaju. Generalno se razlikuju kablovi za unutrašnje postavljanje (indoor) unutar objekta i spoljno postavljanje(oudoor) van objekta, kao i kablovi za horizontalno postavljanje nasuprot kablovima sa mogućnošću vertikalnog postavljanja (na većim vertikalnim rastojanjima). Posebno se ističe karakteristika kabla koja se odnosi na provodnost plamena. Kablovi čija optička vlakna u sekundarnoj zaštiti koriste gel, tzv. Loose Tube Gel Filed (LTGF) optička vlakna, su zapaljiva i dobro provode plamen. Ovim kablovima se ne smeju povezivati različite protivpožarne zone unutar objekta, odnosno različiti objekti, bez odgovarajuće zaštite i prelaska na kablove koji ne prenose plamen. Kablovi za spoljno postavljanje završavaju se na manje od dva metra od ulaska kabla u požarnu zonu – sprat,potkrovlje ili zid. Kabl se može duže uvesti u zgradu pod uslovom da se nalazi u kanalci koja je otporna na vatru, npr. metalna kanalica. | + | Optički kablovi su deklarisani za određeni način postavljanja i sredinu u kojoj se postavljaju. Generalno se razlikuju kablovi za unutrašnje postavljanje (unutar objekta – indoor) i spoljno postavljanje (van objekta - outdoor), kao i kablovi za horizontalno postavljanje nasuprot kablovima sa mogućnošću vertikalnog postavljanja (na većim vertikalnim rastojanjima). Posebno se ističe karakteristika kabla koja se odnosi na provodnost plamena. Kablovi čija optička vlakna u sekundarnoj zaštiti koriste gel, tzv. Loose Tube Gel Filed (LTGF) optička vlakna, su zapaljiva i dobro provode plamen. Ovim kablovima se ne smeju povezivati različite protivpožarne zone unutar objekta, odnosno različiti objekti, bez odgovarajuće zaštite i prelaska na kablove koji ne prenose plamen. Generalno, kablovi za spoljno postavljanje se završavaju se na manje od dva metra od ulaska kabla u požarnu zonu (sprat, potkrovlje ili zid). Kabl se može duže uvesti u zgradu pod uslovom da se nalazi u kanalici koja je otporna na vatru, npr. metalna kanalica. |
| - | U slučaju da se javi potreba, da se na nekim delovima trasa kablovi prostiru van, a na nekim delovima unutar objekata, preporučuje se korišćenje univerzalnih tzv. indoor/outdoor monomodnih optičkih kablova. Ovi kablovi se mogu postavljati i unutar i van objekata i time se izbegava splajsovanje kablova pri ulasku kabla u objekte, koje je potrebno ukoliko bi se koristili outdoor kablovi van objekta, a indoor kablovi unutar objekata. | + | U slučaju da se javi potreba da se na nekim delovima trasa kablovi prostiru van, a na nekim delovima unutar objekata, preporučuje se korišćenje univerzalnih tzv. indoor/outdoor monomodnih optičkih kablova. Ovi kablovi se mogu postavljati i unutar i van objekata i time se izbegava splajsovanje kablova pri ulasku kabla u objekte koje je potrebno ukoliko bi se koristili outdoor kablovi van objekta, a indoor kablovi unutar objekata. |
| - | Preporučuje se korišćenje kablova sa minimum 24 vlakna. Iskustvo pokazuje da se vremenom javlja potreba za dodatnim vlaknima, pa je ovaj pristup opravdan. Instalacija novih vlakana predstavlja značajno veće troškove u odnosu cene za instalaciju kabla sa većim brojem vlakana. | + | Preporučuje se korišćenje kablova sa minimum 24 vlakna iako je broj potrebnih vlakana u vreme instalacije može biti dosta manji. Iskustvo pokazuje da se vremenom javlja potreba za dodatnim vlaknima pa je ovaj pristup opravdan. Instalacija novih vlakana predstavlja značajno veće troškove u odnosu cene za instalaciju kabla sa većim brojem vlakana. |
| ===== 2.2.4 Terminacija – završavanje kablova ===== | ===== 2.2.4 Terminacija – završavanje kablova ===== | ||
| Line 273: | Line 286: | ||
| - Napajanje u razvodnim ormanima treba distribuirati korišćenjem panela za razvod napajanja (Power Distribution Unit – PDU) | - Napajanje u razvodnim ormanima treba distribuirati korišćenjem panela za razvod napajanja (Power Distribution Unit – PDU) | ||
| - | \\ Na Slici 2 su predstavljene različite raspodele u rek ormanima. | + | Na Slici 2 su predstavljene različite raspodele u rek ormanima. |
| {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:slika4.png?700 }} | {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:slika4.png?700 }} | ||
| + | ;#; | ||
| + | Slika 2: Primer instalacije - raspored opreme u rek ormanu | ||
| + | ;#; | ||
| - | Slika 2:Primer instalacije - raspored opreme u rek ormanu | + | \\ **NAPOMENA**: Izbor materijala (čelik ili aluminijum), rek ormana, definisan je opterećenjem opreme i kablova koji se na njemu završavaju. Rek ormane i dodatne elemente treba definisati tako, da prilikom instalacije ne dođe do trajnih oštećenja usled bočnih sila i sopstvenog tereta. Propadanje reka, usled definisanog, tereta ne sme da pređe 1%. |
| - | + | ||
| - | **NAPOMENA**: Izbor materijala (čelik ili aluminijum), rek ormana, definisan je opterećenjem opreme i kablova koji se na njemu završavaju. Rek ormane i dodatne elemente treba definisati tako, da prilikom instalacije ne dođe do trajnih oštećenja usled bočnih sila i sopstvenog tereta. Propadanje reka, usled definisanog, tereta ne sme da pređe 1%. | + | |
