Differences

This shows you the differences between two versions of the page.

--- amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling [2010/08/04 13:18]
vinko
+++ amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling [2010/09/14 13:20] (current)
mara
@@ Line 13: / Line 13: @@
 ^AMRES BPD no        | 103 |
 ^Version       | 1 |
-^Status        | Javni poziv za komentare otvoren je sledeće četiri sedmice, očekuje se da će dokument biti završen do sredine Septembra |
+^Status        | Javni poziv za komentare je otvoren, očekuje se da će dokument biti završen do kraja Septembra |
 ^Date          | 28.6.2010 |
 ^Title         | Requirements for cabling |
@@ Line 46: / Line 46: @@
 **Kičmeno kabliranje kampusa (campus backbone cabling)** – povezuje čvorište kampusa (CD) sa čvorištima zgrada (BD). Takođe, pripadaju mu i direktne veze između čvorišta zgrada (BD).
-**Čvorište zgrade (building distributor – BD)** – predstavlja čvorište u kome se završavaju kablovi vertikalne (kičmene) instalacije, i preko koga se ostvaruje veza na kičmenu kablovsku instalaciju kampusa. Prostorija u kojoj se nalazi čvorište zgrade naziva se Glavna komunikaciona soba (Equipment Room – ER). Čvorište zgrade takođe može biti smešteno u telekomunikacionoj (Telecommunication Room – TR) prostoriji.
+**Čvorište zgrade (building distributor – BD)** – predstavlja čvorište u kome se završavaju kablovi vertikalne (kičmene) instalacije, i preko koga se ostvaruje veza na kičmenu kablovsku instalaciju kampusa. Prostorija u kojoj se nalazi čvorište zgrade naziva se glavna komunikaciona soba (Equipment Room – ER). Čvorište zgrade takođe može biti smešteno u komunikacionoj (Telecommunication Room – TR) prostoriji.
 **Vertikalna (kičmena) kablovska instalacija (building backbone cabling)** – povezuje čvorišta zgrade (BD)  sa spratnim čvorištima (FD).
@@ Line 61: / Line 61: @@
 {{  :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s1_struktura_generickog_kablovskog_sistema.png |  }}
+;#;
 Slika 1: Struktura generičkog kablovskog sistema
+;#;
 \\ Čvorišta strukturnog kablovskog sistema se povezuju u hijerarhijsku strukturu, kao na slici 2.
 {{  :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s2_hijerarhija_cvorista_kablovskog_sistema_po_standardu_iso_iec_11801.png |  }}
+;#;
 Slika 2: Hijerarhija čvorišta kablovskog sistema po standardu ISO/IEC 11801
+;#;
 \\ Pozicija funkcionalnih elemenata u sistemu strukturnog kabliranja je prikazana na slici 3.
-{{  :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s3_pozicije_funkcionalnih_elemenata_u_objektu.png |  }}
+{{  :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:s3_pozicije_funkcionalnih_elemenata_u_objektu.png?700 |  }}
+;#;
 Slika 3: Pozicije funkcionalnih elemenata u objektu
+;#;
+\\
 ====== 2. Uloga strukturnog kabliranja u informacionim tehnologijama i standardizacija ======
@@ Line 81: / Line 86: @@
 Ranije je jedina prisutna praksa bila da se u objektima instaliraju i koriste posebni kablovi za svaku specifičnu ili više-funkcionalnu mrežu koja je u objektu potrebna (telefonski sistem, računarska mreža itd).  Želja da se instalira i održava jedinstvena fizička infrastruktura, koja bi mogla da se koristi za prenos podataka i glasa (telefoniju), kontrolu pristupa, automatizaciju itd., dovela je do pojave generičkog kablovskog sistema i standardizacije u ovoj oblasti. Standardizacijom kablovskog sistema, oslanjajući sve servise na jedinstvenu kablovsku infrastrukturu, postiže se visoka fleksibilnost i ekonomičnost rešenja.
-Jedini zvanično važeći standardi u Srbiji, koji se odnose na projektovanje kablovskih instalacija, usvojeni su još krajem osmdesetih godina. To su JUS standardi iz 1989 godine i „Zbirke propisa“ iz 1989 godine, koju je izdala „Zajednice Jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona“. Sem što ih je teško pronaći, ovi standardi su zastareli, u smislu nisu usklađeni sa evropskim normama koje predlaže i usvaja CENELEC, Evropska organizacija za elektrotehničku standardizaciju.
+Jedini zvanično važeći standardi u Srbiji, koji se odnose na projektovanje kablovskih instalacija, usvojeni su još krajem osamdesetih godina. To su JUS standardi iz #1989 godine i „Zbirke propisa“ iz #1989 godine, koju je izdala „Zajednice Jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona“. Sem što ih je teško pronaći, ovi standardi su zastareli, u smislu nisu usklađeni sa evropskim normama koje predlaže i usvaja CENELEC, Evropska organizacija za elektrotehničku standardizaciju.
 Sadržaj evropskih CELENIC standarda je u velikoj meri identičan sadržaju američkih standarda ANSI/TIA/EIA 568-C and ANSI/TIA/EIA 569-B (instalacija), odnosno sadržaju međunarodnog standarda ISO/IEC 11801. Male razlike u njihovom sadržaju, potiču zbog toga što sva nabrojana standardizaciona tela CELENIC (evropsko), ISO (međunarodno) i ANSI (američko) vrše reviziju svojih stanarda, ali u različitim vremenskim intervalima.
@@ Line 131: / Line 136: @@
 %%*)%% UTP = Unshielded Twisted Pair,  STP = Shielded Twisted Pair
-\\ %%**)%% Kategorije Class E<sub>A</sub> i Class F<sub>A</sub> još uvek nisu odobrene u CELENIC-u, odnosno ne mogu se naći u verzije CELENIC standarda iz avgusta 2009
+\\ %%**)%% Kategorije Class E<sub>A</sub> i Class F<sub>A</sub> još uvek nisu odobrene u CELENIC-u, odnosno ne mogu se naći u verziji CELENIC standarda iz avgusta 2009
-\\ %%***)%% ANSI/EIT/TIA 568-C (verzija iz 2009.) ne sadrži definicije koje u pogledu kvalitet moraju ispunjavati kategorijama Class F i Class FA  u okviru ISO/IEC 11801
+\\ %%***)%% ANSI/EIT/TIA 568-C (verzija iz 2009.) ne sadrži definicije koje u pogledu kvaliteta moraju ispunjavati kategorije Class F i Class F<sub>A</sub>
 Tabela 1: Pregled kategorizacije kablova u najnovijim standardima
@@ Line 217: / Line 222: @@
 Tabela 3: Raspored pinova na RJ45 za različitu opremu
-===== 2.2.3 Optičko vlakno =====
+===== 2.2.3 Optička vlakna =====
-Optičke kablove klasifikujemo u 3 kategorije:
+U generičkom kablovskom sistemu, kabliranje se može izvesti pomoći optičkih kablova, koji su klasifikovani na sledeći način:
   - Multi-modni optički kabl (MM) 62.5/125 μm (IEC/EN 60793-2)
@@ Line 225: / Line 230: @@
   - Mono-modni optički kabl (SM) 9/125 μm (IEC/EN 60793-2, ITU-T G.652)
-Podela optičkih kablova može se definisati i prema sposobnosti vlakna da obezbedi određeni propusni opseg na određenoj dužini kabla. Definisane su kategorije MM kablova i to OM1, OM2 i OM3 na sledeći način:
+Svaka od ovih grupa se karakteriše svojim podgrupama u zavisnosti od fizičkih karakteristika optičkih vlakana, a prema sposobnosti da se na određenim rastojanjima obezbedi određena brzina prenosa podataka.
-  * multi-modno vlakno karakteristika 62.5/125 μm kao OM1 vlakno
+Multimodna vlakna su evoluirala od verzija kablova sa poprečnim presekom 62.5/125 μm  (IEC/EN 60793-2 – OM1) i LED baziranih predajnika, do verzija kablova poprečnog preseka 50/125 μm (IEC/EN 60793-2, ITU-T G.652 – OM3) i laserskih predajnika. Ovom evolucijom je omogućen prenos podataka i većim brzinama od 1 Gb/s na multimodnim vlaknima.
-  * multi-modno vlakno karakteristika 50/125 μm kao OM2 vlakno
+Monomodni optički kablovi su definisani u dve kategorije: OS1 i OS2. OS2 ima manje slabljenje od OS1 tipa, pa se primenjuje kod multipleksiranja po talasnim dužinama (CWDM) i pri spoljnim instalacijama (po ITU-T G.652c  preporuci).
-OM1 i OM2 su se često koristili u kičmenim instalacijama za brzine prenosa do 1Gb/s. Veliki poprečni presek jezgra kabla je omogućio korišćenje LED baziranih predajnika. Potrebe za većim brzinama prenosa doprinele su razvoju multi-modnih vlakna optimizovanih za rad sa laserskim predajnicima (u pitanju je optički kabl 50/125 μm, kategorisan kao OM3).
-Takođe, definisane su i dve kategorije monomodnih vlakana: OS1 i OS2. OS2 ima manje slabljenje od OS1 tipa, pa se primenjuje kod multipleksiranja po talasnim dužinama (CWDM) i pri spoljnim instalacijama (po ITU-T G.652c  preporuci).
+Tabela 4. prikazuje rastojanja koja se mogu dostići korišćenjem optičkih kablova tipa OS1, OS2, OM1, OM2 i OM3 zavisno od različitih tipova eternet interfejsa za brzine prenosa od 1 Gb/s i 10 Gb/s.
-Tabela 4. pokazuje minimalne dužine optičkih kablova tipa OS1, OS2, OM1, OM2 i OM3 zavisno od različitih tipova Eternet interfejsa za brzine prenosa od 1 Gb/s i 10 Gb/s.
 ^  EN 50173 klasifikacija  ^  OS1  ^  OS2  ^  OM1  ^  OM2  ^  OM3  ^
@@ Line 253: / Line 256: @@
 |  -1550 nm  |  2,000 m  |  22,250 m  |    |    |    |
-Tabela 4: Rastojanja koja se mogu dostići za različite tipove 1Gb/s i 10Gb/s Eterneta na različitim tipovima optičkih kablova
+Tabela 4: Rastojanja koja se mogu dostići za različite tipove 1Gb/s i 10Gb/s Eternet interfejsa na različitim tipovima optičkih kablova
-**NAPOMENA**: U zavisnosti od tipa/karakteristika optičkih vlakana, pri monomodnom prenosu, moguće je ostvariti i veća rastojanja od propisanih u tabeli.
+**NAPOMENA**: U zavisnosti od tipa/karakteristika optičkih vlakana, pri monomodnom prenosu, moguće je ostvariti i veća rastojanja od navedenih u tabeli.
-Ako se koristi multimodni kabl, za vertikalnu ili kičmenu kablovsku instalaciju kampusa, preporučuje se korišćenje OM3 tipa, gde je potrebno koristiti laserske predajnike kao i kod monomodnih kablova. Analize pokazuju da su rešenja sa multi modnim kablovima OM3 kategorije skuplja od rešenja u kojem bi se koristili monomodni kablovi.
+Ako se koristi multimodni kabl za vertikalnu ili kičmenu kablovsku instalaciju kampusa, preporučuje se korišćenje OM3 tipa, gde je potrebno koristiti laserske predajnike kao i kod monomodnih kablova. Analize pokazuju da su rešenja sa multimodnim kablovima OM3 kategorije skuplja od rešenja u kojem bi se koristili monomodni kablovi.
 Trenutno se radi na razvoju novog standarda za multimodna vlakna (OM4) koji će imati bolje performanse od OM3 u pogledu maksimalnih brzina prenosa i rastojanja na talasnoj dužini od 850 nm. OM4 će biti pogodan za brzine od 40 Gb/s i 100 Gb/s unutar računarskih centara. Ovaj standard se već nalazi pred izglasavanjem u Evropskom odboru za standardizaciju, dok pojedini proizvođači već najavljuju kablove koji zadovoljavaju OM4 specifikaciju.
-Kako je uobičajeno da provajderi obezbeđuju monomodne veze, pogodno je koristiti monomodne veze i unutar kičmene instalacije jer se time omogućava da se vrši prespajanje veze provajderskog kabla do čvorišta u kojem se vrši terminacija, odnosno povezivanje sa aktivnim uređajem. Takođe, ukoliko u kampusima postoje rastojanja, veća od onih koje zadovoljavaju standardi za multimodnu optiku, za brzine veće od 1 Gb/s, potrebno je koristiti monomodne kablove. Takođe, ukoliko za neke veze mora da se koristi monomodna optika (na primer, brzine od 10 Gb/s, na rastojanjima koja ne mogu biti obezbeđena standardima za multimodnu optiku), poželjno je koristiti monomodnu optiku kroz celu kičmenu instalaciju. Ovim se obezbeđuje mogućnost korišćenja istih optičkih interfejsa za sve veze a time i manju ukupnu količinu rezervnih interfejsa.
+Kako je uobičajeno da provajderi obezbeđuju monomodne veze, pogodno je koristiti monomodne veze i unutar kičmene instalacije jer se time omogućava da se vrši prespajanje veze provajderskog kabla do čvorišta u kojem se vrši terminacija, odnosno povezivanje sa aktivnim uređajem. Takođe, ukoliko u kampusima postoje rastojanja veća od onih koje zadovoljavaju standardi za multimodnu optiku, za brzine veže od 1 Gb/s, potrebno je koristiti monomodne kablove. Ukoliko za neke veze mora da se koristi monomodna optika (na primer, brzine od 10 Gb/s, na rastojanjima koja ne mogu biti obezbeđena standardima za multimodnu optiku), poželjno je koristiti monomodnu optiku kroz celu kičmenu instalaciju. Ovim se obezbeđuje mogućnost korišćenja istih optičkih interfejsa za sve veze a time i manju ukupnu količinu rezervnih interfejsa.
-Optički kablovi su deklarisani za određeni način postavljanja i sredinu u kojoj se postavljaju. Generalno se razlikuju kablovi za unutrašnje postavljanje (indoor) unutar objekta i spoljno postavljanje(oudoor) van objekta, kao i kablovi za horizontalno postavljanje nasuprot kablovima sa mogućnošću vertikalnog postavljanja (na većim vertikalnim rastojanjima). Posebno se ističe karakteristika kabla koja se odnosi na provodnost plamena. Kablovi čija optička vlakna u sekundarnoj zaštiti koriste gel, tzv. Loose Tube Gel Filed (LTGF) optička vlakna, su zapaljiva i dobro provode plamen. Ovim kablovima se ne smeju povezivati različite protivpožarne zone unutar objekta, odnosno različiti objekti, bez odgovarajuće zaštite i prelaska na kablove koji ne prenose plamen. Kablovi za spoljno postavljanje završavaju se na manje od dva metra od ulaska kabla u požarnu zonu – sprat,potkrovlje ili zid. Kabl se može duže uvesti u zgradu pod uslovom da se nalazi u kanalci koja je otporna na vatru, npr. metalna kanalica.
+Optički kablovi su deklarisani za određeni način postavljanja i sredinu u kojoj se postavljaju. Generalno se razlikuju kablovi za unutrašnje postavljanje (unutar objekta – indoor) i spoljno postavljanje (van objekta - outdoor), kao i kablovi za horizontalno postavljanje nasuprot kablovima sa mogućnošću vertikalnog postavljanja (na većim vertikalnim rastojanjima). Posebno se ističe karakteristika kabla koja se odnosi na provodnost plamena. Kablovi čija optička vlakna u sekundarnoj zaštiti koriste gel, tzv. Loose Tube Gel Filed (LTGF) optička vlakna, su zapaljiva i dobro provode plamen. Ovim kablovima se ne smeju povezivati različite protivpožarne zone unutar objekta, odnosno različiti objekti, bez odgovarajuće zaštite i prelaska na kablove koji ne prenose plamen. Generalno, kablovi za spoljno postavljanje se završavaju se na manje od dva metra od ulaska kabla u požarnu zonu (sprat, potkrovlje ili zid). Kabl se može duže uvesti u zgradu pod uslovom da se nalazi u kanalici koja je otporna na vatru, npr. metalna kanalica.
-U slučaju da se javi potreba, da se na nekim delovima trasa kablovi prostiru van, a na nekim delovima unutar objekata, preporučuje se korišćenje univerzalnih tzv. indoor/outdoor monomodnih optičkih kablova. Ovi kablovi se mogu postavljati i unutar i van objekata i time se izbegava splajsovanje kablova pri ulasku kabla u objekte, koje je potrebno ukoliko bi se koristili outdoor kablovi van objekta, a indoor kablovi unutar objekata.
+U slučaju da se javi potreba da se na nekim delovima trasa kablovi prostiru van, a na nekim delovima unutar objekata, preporučuje se korišćenje univerzalnih tzv. indoor/outdoor monomodnih optičkih kablova. Ovi kablovi se mogu postavljati i unutar i van objekata i time se izbegava splajsovanje kablova pri ulasku kabla u objekte koje je potrebno ukoliko bi se koristili outdoor kablovi van objekta, a indoor kablovi unutar objekata.
-Preporučuje se korišćenje kablova sa minimum 24 vlakna. Iskustvo pokazuje da se vremenom javlja potreba za dodatnim vlaknima, pa je ovaj pristup opravdan. Instalacija novih vlakana predstavlja značajno veće troškove u odnosu cene za instalaciju kabla sa većim brojem vlakana.
+Preporučuje se korišćenje kablova sa minimum 24 vlakna iako je broj potrebnih vlakana u vreme instalacije može biti dosta manji. Iskustvo pokazuje da se vremenom javlja potreba za dodatnim vlaknima pa je ovaj pristup opravdan. Instalacija novih vlakana predstavlja značajno veće troškove u odnosu cene za instalaciju kabla sa većim brojem vlakana.
 ===== 2.2.4 Terminacija – završavanje kablova =====
@@ Line 283: / Line 286: @@
   - Napajanje u razvodnim ormanima treba distribuirati korišćenjem panela za razvod napajanja (Power Distribution Unit – PDU)
-\\ Na Slici 2 su predstavljene različite raspodele u rek ormanima.
+Na Slici 2 su predstavljene različite raspodele u rek ormanima.
 {{  :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_cabling_slike:slika4.png?700  }}
+;#;
+Slika 2: Primer instalacije - raspored opreme u rek ormanu
+;#;
-Slika 2:Primer instalacije - raspored opreme u rek ormanu
+\\ **NAPOMENA**: Izbor materijala (čelik ili aluminijum), rek ormana, definisan je opterećenjem opreme i kablova koji se na njemu završavaju. Rek ormane i dodatne elemente treba definisati tako, da prilikom instalacije ne dođe do trajnih oštećenja usled bočnih sila i sopstvenog tereta. Propadanje reka, usled definisanog, tereta ne sme da pređe  1%.
-**NAPOMENA**: Izbor materijala (čelik ili aluminijum), rek ormana, definisan je opterećenjem opreme i kablova koji se na njemu završavaju. Rek ormane i dodatne elemente treba definisati tako, da prilikom instalacije ne dođe do trajnih oštećenja usled bočnih sila i sopstvenog tereta. Propadanje reka, usled definisanog, tereta ne sme da pređe  1%.