Export to PDFDifferences
This shows you the differences between two versions of the page.
|
amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_power_supply [2011/02/07 16:46] vinko |
amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_power_supply [2011/03/04 15:20] (current) mara |
||
|---|---|---|---|
| Line 8: | Line 8: | ||
| ^AMRES BPD no | 107 | | ^AMRES BPD no | 107 | | ||
| ^Version | 1 | | ^Version | 1 | | ||
| - | ^Status | Javni poziv za komentare je otvoren, očekuje se da će dokument biti završen do kraja Februara | | + | ^Status | Javni poziv za komentare je otvoren, očekuje se da će dokument biti završen do kraja Marta | |
| ^Date | 28.2.2011 | | ^Date | 28.2.2011 | | ||
| ^Title | Requirements for power supply (incl. UPS and generators) | | ^Title | Requirements for power supply (incl. UPS and generators) | | ||
| Line 22: | Line 22: | ||
| - | ======Rezime (Abstrakt)====== | + | |
| ======Uvod====== | ======Uvod====== | ||
| Line 191: | Line 191: | ||
| ;#; | ;#; | ||
| - | Konfiguracija za veliki UPS uređaj sa sopstvenim kolom za statičko zaobilaženje i ručno zaobilaženje u glavnom razvodnom sistemu. Izolacioni transformator u obilaznom kolu koristi se za stvaranje nove tačke povezivanja između zemlje (PE) i provodnika N UPS uređaja, kao i za obezbeđenje električnog razdvajanja tokom radnog režima zaobilaženja. | + | \\ Konfiguracija za veliki UPS uređaj sa sopstvenim kolom za statičko zaobilaženje i ručno zaobilaženje u glavnom razvodnom sistemu. Izolacioni transformator u obilaznom kolu koristi se za stvaranje nove tačke povezivanja između zemlje (PE) i provodnika N UPS uređaja, kao i za obezbeđenje električnog razdvajanja tokom radnog režima zaobilaženja. |
| ====== 6. Zahtevi za instalacije ispravljača 48 V ====== | ====== 6. Zahtevi za instalacije ispravljača 48 V ====== | ||
| - | Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, ispravljači 48 V imaju veliko srednje vreme između otkaza (MTBF) i stoga se po pravilu koriste za električno napajanje telekomunikacione opreme, telefonskih centrala, rutera i sličnih uređaja koji moraju ispuniti visoke zahteve u pogledu raspoloživosti (high uptime). Takve instalacije su posebno važne u većim sistemima koji koriste PoE, napajanje preko Etherneta. | + | Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, ispravljači 48 V imaju veliko srednje vreme između otkaza (MTBF) i stoga se po pravilu koriste za električno napajanje telekomunikacione opreme, telefonskih centrala, rutera i sličnih uređaja koji moraju ispuniti visoke zahteve u pogledu raspoloživosti (//high uptime//). Takve instalacije su posebno važne u većim sistemima koji koriste PoE, napajanje preko Etherneta. |
| - | U izuzetno kritičnim primenama, često se koristi dupla instalacija (duplicated systems). | + | U izuzetno kritičnim primenama, često se koristi dupla instalacija (//duplicated systems//). |
| Upotreba instalacija sa ispravljačem 48V ograničena je na jednu prostoriju sa informaciono-komunikacionom opremom (IKT), zbog niskog napona takve instalacije i velikih gubitaka u kablu. | Upotreba instalacija sa ispravljačem 48V ograničena je na jednu prostoriju sa informaciono-komunikacionom opremom (IKT), zbog niskog napona takve instalacije i velikih gubitaka u kablu. | ||
| Line 203: | Line 203: | ||
| Pozitivni provodnik ispravljača povezuje se na masu, tako obezbeđujući negativan potencijala od 48 V. Osigurači se montiraju u negativnom provodniku. | Pozitivni provodnik ispravljača povezuje se na masu, tako obezbeđujući negativan potencijala od 48 V. Osigurači se montiraju u negativnom provodniku. | ||
| - | Ispravljač se obično sastoji od ormana sa uređajem za nadgledanje i osiguračima za odgovarajuće jedinice opreme, kao i od utičnih (plag-in) modula ispravljača, čiji se broj obezbeđuje u zavisnosti od postojećih zahteva za kapacitetom i predviđenih budućih zahteva. | + | Ispravljač se obično sastoji od ormana sa uređajem za nadgledanje i osiguračima za odgovarajuće jedinice opreme, kao i od utičnih (//plag-in//) modula ispravljača, čiji se broj obezbeđuje u zavisnosti od postojećih zahteva za kapacitetom i predviđenih budućih zahteva. |
| Kapacitet ispravljača mora da bude najmanje ekvivalentan zbiru potrošnje energije i struje punjenja za potpuno ispražnjene baterije. Gotovo je nemoguće očekivati iskorištenje više od 70 % kapaciteta baterije, zavisno od opterećenja, zaštite od prekomernog pražnjenja i starosti. | Kapacitet ispravljača mora da bude najmanje ekvivalentan zbiru potrošnje energije i struje punjenja za potpuno ispražnjene baterije. Gotovo je nemoguće očekivati iskorištenje više od 70 % kapaciteta baterije, zavisno od opterećenja, zaštite od prekomernog pražnjenja i starosti. | ||
| Line 238: | Line 238: | ||
| ===== 7.2 Izvor neprekidnog električnog napajanja (UPS) ===== | ===== 7.2 Izvor neprekidnog električnog napajanja (UPS) ===== | ||
| - | Da bi se pojednostavilo okidanje pri automatskim isključenjima u slučaju kratkog spoja, kao i u slučajevima kad se UPS napaja iz sopstvenih baterija, minijaturni automatski prekidači (Miniature Circuit Breakers – MCB) koji se koriste ne bi smeli da se odlikuju suviše sporim dejstvom. Maksimalna kratkotrajna struja iz UPS uređaja treba da bude veća od trenutne struje okidanja pri isključenjima, I<sub>5</sub>. I<sub>5</sub> za isključenje tipa B je 5 × I<sub>n</sub>, za tip C je 10 × I<sub>n</sub>, a za tip D, 20 × I<sub>n</sub>; pogledati sliku 4 u daljem tekstu. \\ Pored toga, mora se predvideti tolerancija zbog toga što potrošači u drugim kolima apsorbuju određen deo raspoložive struje kratkog spoja, ali veličina tog dela je mala jer pri kratkom spoju dolazi do značajnog pada napona. Količina struje koju apsorbuju fault-free kola bez greške zavisi od naponskih karakteristika potrošača. Ukoliko UPS ne može da obezbedi struju kratkog spoja koja je dovoljna za trenutno okidanje automatskog osigurača u kolu s greškom, biće pogođeni svi priključeni potrošači, a posle veoma kratkog vremena (nekoliko stotina ms) UPS može da se isključi usled preopterećenja. \\ U slučaju velikih automatskih osigurača, na primer u glavnim usponskim vodovima, obično se mora prihvatiti da se UPS napaja strujom kratkog spoja kroz statički obilazni vod kako bi došlo do okidanja automatskog prekidača. | + | Da bi se pojednostavilo okidanje pri automatskim isključenjima u slučaju kratkog spoja, kao i u slučajevima kad se UPS napaja iz sopstvenih baterija, minijaturni automatski prekidači (Miniature Circuit Breakers – MCB) koji se koriste ne bi smeli da se odlikuju suviše sporim dejstvom. Maksimalna kratkotrajna struja iz UPS uređaja treba da bude veća od trenutne struje okidanja pri isključenjima, I<sub>5</sub>. I<sub>5</sub> za isključenje tipa B je 5 × I<sub>n</sub>, za tip C je 10 × I<sub>n</sub>, a za tip D, 20 × I<sub>n</sub>; pogledati sliku 3 u daljem tekstu. \\ Pored toga, mora se predvideti tolerancija zbog toga što potrošači u drugim kolima apsorbuju određen deo raspoložive struje kratkog spoja, ali veličina tog dela je mala jer pri kratkom spoju dolazi do značajnog pada napona. Količina struje koju apsorbuju //fault-free// kola bez greške zavisi od naponskih karakteristika potrošača. Ukoliko UPS ne može da obezbedi struju kratkog spoja koja je dovoljna za trenutno okidanje automatskog osigurača u kolu s greškom, biće pogođeni svi priključeni potrošači, a posle veoma kratkog vremena (nekoliko stotina ms) UPS može da se isključi usled preopterećenja. \\ U slučaju velikih automatskih osigurača, na primer u glavnim usponskim vodovima, obično se mora prihvatiti da se UPS napaja strujom kratkog spoja kroz statički obilazni vod kako bi došlo do okidanja automatskog prekidača. |
| {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_power_supply:tripping_characteristics_of_type_b_c_and_d_circuit_breakers_according_to_nek_en_60898.png }} | {{ :amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_power_supply:tripping_characteristics_of_type_b_c_and_d_circuit_breakers_according_to_nek_en_60898.png }} | ||
| ;#; | ;#; | ||
| Line 250: | Line 250: | ||
| Obezbeđenje ispravnog i propisno instaliranog uzemljenja u različitim IKT prostorijama smatra se veoma važnim. Neodgovarajuće uzemljenje može da dovede do oštećenja opreme i smanjene raspoloživosti i vremena ispravnog rada. U opštem slučaju, sve provodne površine konstrukcija i opreme u IKT prostorijama, kao što su rek oramani, ormani, šasije, postolja, instalacije ventilacije, rashladni uređaji u prostorijama, cevi, kablovski regali, podovi računarskih prostorija i tako dalje, moraju imati isti potencijal mase. | Obezbeđenje ispravnog i propisno instaliranog uzemljenja u različitim IKT prostorijama smatra se veoma važnim. Neodgovarajuće uzemljenje može da dovede do oštećenja opreme i smanjene raspoloživosti i vremena ispravnog rada. U opštem slučaju, sve provodne površine konstrukcija i opreme u IKT prostorijama, kao što su rek oramani, ormani, šasije, postolja, instalacije ventilacije, rashladni uređaji u prostorijama, cevi, kablovski regali, podovi računarskih prostorija i tako dalje, moraju imati isti potencijal mase. | ||
| - | U ostvarenju ovog cilja, često se pravi razlika između velikih ili bitnih prostorija (serverske prostorije, prostorije za back-up itd.) i manje bitnih IKT prostorija (soba sa telekomunikacionom opremom, prostorija za uvod kablova u zgradu itd.). U velikim ili bitnim IKT prostorijama, preporučuje se izrada namenske mreže za uzemljenje i izjednačenje potencijala (dedicated mesh earth bonding network), koja obezbeđuje isti potencijal mase za čitavu prostoriju. Između ostalog, mreža za uzemljenje pruža efikasnu zaštitu od visokofrekventnog šuma. Sve provodne površine konstrukcija i opreme povezuju se na mrežu za uzemljenje pomoću najkraćih mogućih kablova. Pogledati sliku 4. | + | U ostvarenju ovog cilja, često se pravi razlika između velikih ili bitnih prostorija (serverske prostorije, prostorije za back-up itd.) i manje bitnih IKT prostorija (soba sa telekomunikacionom opremom, prostorija za uvod kablova u zgradu itd.). U velikim ili bitnim IKT prostorijama, preporučuje se izrada namenske mreže za uzemljenje i izjednačenje potencijala (//dedicated mesh earth bonding network//), koja obezbeđuje isti potencijal mase za čitavu prostoriju. Između ostalog, mreža za uzemljenje pruža efikasnu zaštitu od visokofrekventnog šuma. Sve provodne površine konstrukcija i opreme povezuju se na mrežu za uzemljenje pomoću najkraćih mogućih kablova. Pogledati sliku 4. |
| Zahtevi kod montiranja i korištenja mrežama za uzemljenje i izjednačenje potencijala (u velikim i bitnim IKT prostorijama): | Zahtevi kod montiranja i korištenja mrežama za uzemljenje i izjednačenje potencijala (u velikim i bitnim IKT prostorijama): | ||
| Line 275: | Line 275: | ||
| * Mreža za uzemljenje i izjednačenje potencijala (velike ili bitne IKT prostorije) i u provodnik za uzemljenje za povezivanje šine za uzemljenje u rek ormanima (manjim IKT prostorijama): bakar, minimum 25 mm², zeleno-žuta, izolovana | * Mreža za uzemljenje i izjednačenje potencijala (velike ili bitne IKT prostorije) i u provodnik za uzemljenje za povezivanje šine za uzemljenje u rek ormanima (manjim IKT prostorijama): bakar, minimum 25 mm², zeleno-žuta, izolovana | ||
| * Rashladni uređaji u prostoriji i instalacije za ventilaciju: bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana | * Rashladni uređaji u prostoriji i instalacije za ventilaciju: bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana | ||
| - | * Kablovski regali, usponski vodovi i žičani regali (conduit paths): bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana. Prolazni kablovski regali treba da se iseku prilikom presecanja (prodiranja kroz zidove) sa zidovima. Spoljašnji kablovski regali ne treba da se priključuju na šinu za uzemljenje u IKT prostorijama. | + | * Kablovski regali, usponski vodovi i žičani regali (//conduit paths//): bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana. Prolazni kablovski regali treba da se iseku prilikom presecanja (prodiranja kroz zidove) sa zidovima. Spoljašnji kablovski regali ne treba da se priključuju na šinu za uzemljenje u IKT prostorijama. |
| * Vodovodne cevi, cevi za hlađenje, odvodne cevi i tako dalje: bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana. Da bi se izbegla kondenzacija, prolazne vodovodne cevi mogu da budu izolovane. U takvim slučajevima uzemljenje može da se izostavi. | * Vodovodne cevi, cevi za hlađenje, odvodne cevi i tako dalje: bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana. Da bi se izbegla kondenzacija, prolazne vodovodne cevi mogu da budu izolovane. U takvim slučajevima uzemljenje može da se izostavi. | ||
| * Podignuti podovi: bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana, uzemljuje se po jedno postolje poda računarske prostorije na 1,5-3,2 m² (svako drugo ili treće postolje u svakom smeru sa razmakom postolja od 0,6 m). Sami po sebi, podignuti podovi mogu da predstavljaju uzemljenu mrežu, ali ne mogu biti zamena za složenu mesh mrežu za uzemljenje i izjednačenje potencijala; pogledati sliku 4. | * Podignuti podovi: bakar, minimum 16 mm², zeleno-žuta, izolovana, uzemljuje se po jedno postolje poda računarske prostorije na 1,5-3,2 m² (svako drugo ili treće postolje u svakom smeru sa razmakom postolja od 0,6 m). Sami po sebi, podignuti podovi mogu da predstavljaju uzemljenu mrežu, ali ne mogu biti zamena za složenu mesh mrežu za uzemljenje i izjednačenje potencijala; pogledati sliku 4. | ||
| Line 301: | Line 301: | ||
| ====== 9. Plan ====== | ====== 9. Plan ====== | ||
| - | - Za napajanje rek ormana koji sadrže raznovrsnu opremu (mrežni uređaji, serveri, sistemi za backup itd.), u osnovnoj konfiguraciji preporučuje se po reku instalacija dva kola 230 V, 16 A električnog napajanja iz distrubutivne elektroenergetske mreže i dva kola 230 V, 16 A neprekidnog električnog napajanja. Svako kolo treba da bude opremljeno dvostrukim utičnicama koje se montiraju na konzolama u kablovskim regalima. Aktivna oprema u rek ormanima treba da ima dvostruki izvor električnog napajanja i da bude priključena na najmanje dva kola električnog napajanja (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje iz dizel generatora). Opterećenje bilo kog kola električnog napajanja u regularnom radnom režimu ne sme da pređe 50 %. Ukoliko se pređe ovaj nivo, broj kola treba uvećavati u parovima (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje). | + | - Za napajanje rek ormana koji sadrže raznovrsnu opremu (mrežni uređaji, serveri, sistemi za //backup// itd.), u osnovnoj konfiguraciji preporučuje se po reku instalacija dva kola 230 V, 16 A električnog napajanja iz distrubutivne elektroenergetske mreže i dva kola 230 V, 16 A neprekidnog električnog napajanja. Svako kolo treba da bude opremljeno dvostrukim utičnicama koje se montiraju na konzolama u kablovskim regalima. Aktivna oprema u rek ormanima treba da ima dvostruki izvor električnog napajanja i da bude priključena na najmanje dva kola električnog napajanja (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje iz dizel generatora). Opterećenje bilo kog kola električnog napajanja u regularnom radnom režimu ne sme da pređe 50 %. Ukoliko se pređe ovaj nivo, broj kola treba uvećavati u parovima (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje). |
| - Paneli za napajanje ili uređaji za razvod napajanja (Power Distribution Unit - PDU) obično se montiraju u rek ormane zajedno sa opremom. Priključuju se na utičnice za napajanje u kablovskim regalima. PDU uređaji za razvod napajanja, mogu da imaju širok spektar karakteristika i prednosti kao što su ulaz od 230V ili 400V, manji ili veći broj izlaza 230V, praćenje potrošnje, izveštavanje sistemima za upravljanja (SNMP, telnet), mogućnost vertikalne i horizontalne instalacije i tako dalje. | - Paneli za napajanje ili uređaji za razvod napajanja (Power Distribution Unit - PDU) obično se montiraju u rek ormane zajedno sa opremom. Priključuju se na utičnice za napajanje u kablovskim regalima. PDU uređaji za razvod napajanja, mogu da imaju širok spektar karakteristika i prednosti kao što su ulaz od 230V ili 400V, manji ili veći broj izlaza 230V, praćenje potrošnje, izveštavanje sistemima za upravljanja (SNMP, telnet), mogućnost vertikalne i horizontalne instalacije i tako dalje. | ||
| - Prisutan je trend korišćenja kompaktnijih serverskih rek ormana sa većim zahtevima u pogledu napajanja. U takvim slučajevima treba se pridržavati zahteva isporučioca i uslova za priključivanje na električno napajanje. Da bi se omogućila montaža rek ormana sa isključivo serverskom opremom i sličnih, preporučuje se da se planira/instalira i nekoliko kola od 32 A 230 V (monofazna ili trofazna) i/ili 32 A 400 V trofazna. Na primer, serverske prostorije kapaciteta 54 rek ormana opremaju se sa 108 UPS kola od 16 A 230 V (po dva kola po rek ormanu), 12 monofaznih kola 32 A 230 V i 14 trofaznih kola 32 A 400 V. | - Prisutan je trend korišćenja kompaktnijih serverskih rek ormana sa većim zahtevima u pogledu napajanja. U takvim slučajevima treba se pridržavati zahteva isporučioca i uslova za priključivanje na električno napajanje. Da bi se omogućila montaža rek ormana sa isključivo serverskom opremom i sličnih, preporučuje se da se planira/instalira i nekoliko kola od 32 A 230 V (monofazna ili trofazna) i/ili 32 A 400 V trofazna. Na primer, serverske prostorije kapaciteta 54 rek ormana opremaju se sa 108 UPS kola od 16 A 230 V (po dva kola po rek ormanu), 12 monofaznih kola 32 A 230 V i 14 trofaznih kola 32 A 400 V. | ||
| - | - Sve IKT prostorije treba da se opreme jednim ili više prekidača za nužno isključenje (emergency shut down) svih tipova napajanja (regularno/rezervno napajanje i UPS). Prekidači moraju da se zaštite kako bi se sprečilo nenamerno isključenje. | + | - Sve IKT prostorije treba da se opreme jednim ili više prekidača za nužno isključenje (//emergency shut down//) svih tipova napajanja (regularno/rezervno napajanje i UPS). Prekidači moraju da se zaštite kako bi se sprečilo nenamerno isključenje. |
| - Ukoliko je prisutan visok procenat trećeg harmonika (> 15 %) u strujnom opterećenju u četvorožilnim ili petožilnim kablovima, mora se koristiti faktor redukcije da bi se izračunala svojstva kabla za provođenje struje. Ako se očekuje da struja nultog provodnika bude veća od fazne struje, poprečni presek kabla treba da se odredi na osnovu struje nultog provodnika. \\ Više detalja potražite u Aneksu 52 C u NEK 400. | - Ukoliko je prisutan visok procenat trećeg harmonika (> 15 %) u strujnom opterećenju u četvorožilnim ili petožilnim kablovima, mora se koristiti faktor redukcije da bi se izračunala svojstva kabla za provođenje struje. Ako se očekuje da struja nultog provodnika bude veća od fazne struje, poprečni presek kabla treba da se odredi na osnovu struje nultog provodnika. \\ Više detalja potražite u Aneksu 52 C u NEK 400. | ||
| Line 322: | Line 322: | ||
| Treba imati na umu da je dimenzionisanje i projektovanje instalacija za električno napajanje regulisano zakonom, pa se stoga preporučuje da se odgovarajuće kvalifikovano osoblje angažuje za ove poslove kada je to potrebno. | Treba imati na umu da je dimenzionisanje i projektovanje instalacija za električno napajanje regulisano zakonom, pa se stoga preporučuje da se odgovarajuće kvalifikovano osoblje angažuje za ove poslove kada je to potrebno. | ||
| + | |||
| + | ====== Anex I: Primer praćanja pokazatelja pouzdanosti za distribuciju električne energije ====== | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj prosečnog trajanja prekida po kupcu** (//engl. Customer Average Interruption Duration Index// – CAIDI): | ||
| + | \\ Računa se kao zbir svih pojedinačnih trajanja prekida u isporuci električne energije kupcima podeljen sa ukupnim brojem prekida isporuke električne energije kupcima tokom godine. | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ CAIDI predstavlja prosečno trajanje prekida do ponovnog uspostavljanja napajanja u toku posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj ukupnog prosečnog trajanja prekida po kupcu** (//engl. Customer Total Average Interruption Duration Index// – CTAIDI): | ||
| + | \\ Računa se kao zbir trajanja svih prekida napajanja kupcima podeljen ukupnim brojem kupaca koji su doživeli prekid tokom predmetne godine (drugim rečima, pri proračunu se ne uzimaju u obzir kupci koji nisu imali prekide). | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ CTAIDI predstavlja prosečno trajanje prekida koje su doživeli kupci koji su stvarno bili bez električnog napajanja tokom posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj prosečnog trajanja prekida u sistemu** (//engl. System Average Interruption Duration Index// – SAIDI): | ||
| + | \\ Računa se kao ukupno trajanje svih prekida tokom godine podeljeno ukupnim brojem svih korisnika na dan poslednjeg dana u godini. | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ SAIDI pokazuje ukupno trajanje prekida koje je doživeo prosečan korisnik tokom posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj prosečne učestanosti prekida u sistemu** (//engl. System Average Interruption Frequency Index// –SAIFI): | ||
| + | \\ Računa se kao ukupan broj prekida tokom godine podeljen ukupnim brojem svih korisnika na dan poslednjeg dana u godini. | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ SAIFI pokazuje koliko često je prosečan krajnji korisnik imao prekid električnog napajanja tokom posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | ^ Produženi prekidi \\ (> 3 min) ^ SAIFI\\ (broj prekida po krajnjem korisniku) ^ SAIDI\\ (broj sati po krajnjem korisniku) ^ CAIDI \\ (broj sati po prekidu) ^ CTAIDI \\ (broj sati po krajnjem korisniku) | | ||
| + | | 2005 | 1,9 | 2,3 | 1,2 | 2,9 | | ||
| + | | 2006 | 2,1 | 2,6 | 1,3 | 4,6 | | ||
| + | | 2007 | 2,0 | 2,4 | 1,2 | 3,6 | | ||
| + | | Prosečno \\ 2005-2007 | 2,0 | 2,4 | 1,2 | 3,7 | | ||
| + | |||
| + | |||
| + | ^ Kratkotrajni prekidi \\ (< 3 min) ^ SAIFI\\ (broj prekida po krajnjem korisniku) ^ SAIDI\\ (broj minuta po krajnjem korisniku) ^ CAIDI \\ (broj minuta po prekidu) ^ CTAIDI \\ (broj minuta po krajnjem korisniku) | | ||
| + | | 2006 | 1,8 | 1,4 | 0,8 | 3,0 | | ||
| + | | 2007 | 1,9 | 1,4 | 0,8 | 3,0 | | ||
| + | | Prosečno \\ 2006-2007 | 1,9 | 1,4 | 0,8 | 3,0 | | ||
| + | |||
| + | ====== Reference ====== | ||
| + | |||
| + | Propisi (zakoni i uredbe): | ||
| + | |||
| + | - Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS" broj 84/2004) kojim se uređuje način organizovanja i funkcionisanja tržišta energije, uslovi za snabdevanje kupaca energijom i uslovi za proizvodnju energije, upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije itd. | ||
| + | - Uredba o uslovima isporuke električne energije ("Službeni glasnik RS" broj 107/2005) propisuju se bliži uslovi isporuke električne energije, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju da je ugrožena sigurnost isporuke električne energije kupcima usled poremećaja u funkcionisanju elektroenergetskog sistema ili poremećaja na tržištu električne energije na teritoriji Republike Srbije. | ||
| + | - Tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce ("Službeni glasnik RS" broj 1/2007, 31/2007, 50/2007, 81/2007, 21/2008, i 109/2009), kojim se određuju tarifni elementi i tarifni stavovi za obračun cena električne energije za tarifne kupce, način izračunavanja cena po tarifnim stavovima, kao i kategorije i grupe tarifnih kupaca u zavisnosti od mesta predaje, načina merenja i drugih karakteristika prodate električne energije. | ||
| + | - Pravila o radu distributivnog sistema ("Službeni glasnik RS" broj 5/2010) | ||
| + | |||
