Export to PDFDifferences
This shows you the differences between two versions of the page.
|
amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_power_supply [2011/02/07 16:52] vinko |
amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_power_supply [2011/03/04 15:20] (current) mara |
||
|---|---|---|---|
| Line 8: | Line 8: | ||
| ^AMRES BPD no | 107 | | ^AMRES BPD no | 107 | | ||
| ^Version | 1 | | ^Version | 1 | | ||
| - | ^Status | Javni poziv za komentare je otvoren, očekuje se da će dokument biti završen do kraja Februara | | + | ^Status | Javni poziv za komentare je otvoren, očekuje se da će dokument biti završen do kraja Marta | |
| ^Date | 28.2.2011 | | ^Date | 28.2.2011 | | ||
| ^Title | Requirements for power supply (incl. UPS and generators) | | ^Title | Requirements for power supply (incl. UPS and generators) | | ||
| Line 22: | Line 22: | ||
| - | ======Rezime (Abstrakt)====== | + | |
| ======Uvod====== | ======Uvod====== | ||
| Line 301: | Line 301: | ||
| ====== 9. Plan ====== | ====== 9. Plan ====== | ||
| - | - Za napajanje rek ormana koji sadrže raznovrsnu opremu (mrežni uređaji, serveri, sistemi za backup itd.), u osnovnoj konfiguraciji preporučuje se po reku instalacija dva kola 230 V, 16 A električnog napajanja iz distrubutivne elektroenergetske mreže i dva kola 230 V, 16 A neprekidnog električnog napajanja. Svako kolo treba da bude opremljeno dvostrukim utičnicama koje se montiraju na konzolama u kablovskim regalima. Aktivna oprema u rek ormanima treba da ima dvostruki izvor električnog napajanja i da bude priključena na najmanje dva kola električnog napajanja (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje iz dizel generatora). Opterećenje bilo kog kola električnog napajanja u regularnom radnom režimu ne sme da pređe 50 %. Ukoliko se pređe ovaj nivo, broj kola treba uvećavati u parovima (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje). | + | - Za napajanje rek ormana koji sadrže raznovrsnu opremu (mrežni uređaji, serveri, sistemi za //backup// itd.), u osnovnoj konfiguraciji preporučuje se po reku instalacija dva kola 230 V, 16 A električnog napajanja iz distrubutivne elektroenergetske mreže i dva kola 230 V, 16 A neprekidnog električnog napajanja. Svako kolo treba da bude opremljeno dvostrukim utičnicama koje se montiraju na konzolama u kablovskim regalima. Aktivna oprema u rek ormanima treba da ima dvostruki izvor električnog napajanja i da bude priključena na najmanje dva kola električnog napajanja (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje iz dizel generatora). Opterećenje bilo kog kola električnog napajanja u regularnom radnom režimu ne sme da pređe 50 %. Ukoliko se pređe ovaj nivo, broj kola treba uvećavati u parovima (regularno napajanje iz elektroenergetske mreže i rezervno napajanje). |
| - Paneli za napajanje ili uređaji za razvod napajanja (Power Distribution Unit - PDU) obično se montiraju u rek ormane zajedno sa opremom. Priključuju se na utičnice za napajanje u kablovskim regalima. PDU uređaji za razvod napajanja, mogu da imaju širok spektar karakteristika i prednosti kao što su ulaz od 230V ili 400V, manji ili veći broj izlaza 230V, praćenje potrošnje, izveštavanje sistemima za upravljanja (SNMP, telnet), mogućnost vertikalne i horizontalne instalacije i tako dalje. | - Paneli za napajanje ili uređaji za razvod napajanja (Power Distribution Unit - PDU) obično se montiraju u rek ormane zajedno sa opremom. Priključuju se na utičnice za napajanje u kablovskim regalima. PDU uređaji za razvod napajanja, mogu da imaju širok spektar karakteristika i prednosti kao što su ulaz od 230V ili 400V, manji ili veći broj izlaza 230V, praćenje potrošnje, izveštavanje sistemima za upravljanja (SNMP, telnet), mogućnost vertikalne i horizontalne instalacije i tako dalje. | ||
| - Prisutan je trend korišćenja kompaktnijih serverskih rek ormana sa većim zahtevima u pogledu napajanja. U takvim slučajevima treba se pridržavati zahteva isporučioca i uslova za priključivanje na električno napajanje. Da bi se omogućila montaža rek ormana sa isključivo serverskom opremom i sličnih, preporučuje se da se planira/instalira i nekoliko kola od 32 A 230 V (monofazna ili trofazna) i/ili 32 A 400 V trofazna. Na primer, serverske prostorije kapaciteta 54 rek ormana opremaju se sa 108 UPS kola od 16 A 230 V (po dva kola po rek ormanu), 12 monofaznih kola 32 A 230 V i 14 trofaznih kola 32 A 400 V. | - Prisutan je trend korišćenja kompaktnijih serverskih rek ormana sa većim zahtevima u pogledu napajanja. U takvim slučajevima treba se pridržavati zahteva isporučioca i uslova za priključivanje na električno napajanje. Da bi se omogućila montaža rek ormana sa isključivo serverskom opremom i sličnih, preporučuje se da se planira/instalira i nekoliko kola od 32 A 230 V (monofazna ili trofazna) i/ili 32 A 400 V trofazna. Na primer, serverske prostorije kapaciteta 54 rek ormana opremaju se sa 108 UPS kola od 16 A 230 V (po dva kola po rek ormanu), 12 monofaznih kola 32 A 230 V i 14 trofaznih kola 32 A 400 V. | ||
| - | - Sve IKT prostorije treba da se opreme jednim ili više prekidača za nužno isključenje (emergency shut down) svih tipova napajanja (regularno/rezervno napajanje i UPS). Prekidači moraju da se zaštite kako bi se sprečilo nenamerno isključenje. | + | - Sve IKT prostorije treba da se opreme jednim ili više prekidača za nužno isključenje (//emergency shut down//) svih tipova napajanja (regularno/rezervno napajanje i UPS). Prekidači moraju da se zaštite kako bi se sprečilo nenamerno isključenje. |
| - Ukoliko je prisutan visok procenat trećeg harmonika (> 15 %) u strujnom opterećenju u četvorožilnim ili petožilnim kablovima, mora se koristiti faktor redukcije da bi se izračunala svojstva kabla za provođenje struje. Ako se očekuje da struja nultog provodnika bude veća od fazne struje, poprečni presek kabla treba da se odredi na osnovu struje nultog provodnika. \\ Više detalja potražite u Aneksu 52 C u NEK 400. | - Ukoliko je prisutan visok procenat trećeg harmonika (> 15 %) u strujnom opterećenju u četvorožilnim ili petožilnim kablovima, mora se koristiti faktor redukcije da bi se izračunala svojstva kabla za provođenje struje. Ako se očekuje da struja nultog provodnika bude veća od fazne struje, poprečni presek kabla treba da se odredi na osnovu struje nultog provodnika. \\ Više detalja potražite u Aneksu 52 C u NEK 400. | ||
| Line 322: | Line 322: | ||
| Treba imati na umu da je dimenzionisanje i projektovanje instalacija za električno napajanje regulisano zakonom, pa se stoga preporučuje da se odgovarajuće kvalifikovano osoblje angažuje za ove poslove kada je to potrebno. | Treba imati na umu da je dimenzionisanje i projektovanje instalacija za električno napajanje regulisano zakonom, pa se stoga preporučuje da se odgovarajuće kvalifikovano osoblje angažuje za ove poslove kada je to potrebno. | ||
| + | |||
| + | ====== Anex I: Primer praćanja pokazatelja pouzdanosti za distribuciju električne energije ====== | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj prosečnog trajanja prekida po kupcu** (//engl. Customer Average Interruption Duration Index// – CAIDI): | ||
| + | \\ Računa se kao zbir svih pojedinačnih trajanja prekida u isporuci električne energije kupcima podeljen sa ukupnim brojem prekida isporuke električne energije kupcima tokom godine. | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ CAIDI predstavlja prosečno trajanje prekida do ponovnog uspostavljanja napajanja u toku posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj ukupnog prosečnog trajanja prekida po kupcu** (//engl. Customer Total Average Interruption Duration Index// – CTAIDI): | ||
| + | \\ Računa se kao zbir trajanja svih prekida napajanja kupcima podeljen ukupnim brojem kupaca koji su doživeli prekid tokom predmetne godine (drugim rečima, pri proračunu se ne uzimaju u obzir kupci koji nisu imali prekide). | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ CTAIDI predstavlja prosečno trajanje prekida koje su doživeli kupci koji su stvarno bili bez električnog napajanja tokom posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj prosečnog trajanja prekida u sistemu** (//engl. System Average Interruption Duration Index// – SAIDI): | ||
| + | \\ Računa se kao ukupno trajanje svih prekida tokom godine podeljeno ukupnim brojem svih korisnika na dan poslednjeg dana u godini. | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ SAIDI pokazuje ukupno trajanje prekida koje je doživeo prosečan korisnik tokom posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | **Pokazatelj prosečne učestanosti prekida u sistemu** (//engl. System Average Interruption Frequency Index// –SAIFI): | ||
| + | \\ Računa se kao ukupan broj prekida tokom godine podeljen ukupnim brojem svih korisnika na dan poslednjeg dana u godini. | ||
| + | \\ //Značenje//: | ||
| + | \\ SAIFI pokazuje koliko često je prosečan krajnji korisnik imao prekid električnog napajanja tokom posmatrane godine. | ||
| + | |||
| + | ^ Produženi prekidi \\ (> 3 min) ^ SAIFI\\ (broj prekida po krajnjem korisniku) ^ SAIDI\\ (broj sati po krajnjem korisniku) ^ CAIDI \\ (broj sati po prekidu) ^ CTAIDI \\ (broj sati po krajnjem korisniku) | | ||
| + | | 2005 | 1,9 | 2,3 | 1,2 | 2,9 | | ||
| + | | 2006 | 2,1 | 2,6 | 1,3 | 4,6 | | ||
| + | | 2007 | 2,0 | 2,4 | 1,2 | 3,6 | | ||
| + | | Prosečno \\ 2005-2007 | 2,0 | 2,4 | 1,2 | 3,7 | | ||
| + | |||
| + | |||
| + | ^ Kratkotrajni prekidi \\ (< 3 min) ^ SAIFI\\ (broj prekida po krajnjem korisniku) ^ SAIDI\\ (broj minuta po krajnjem korisniku) ^ CAIDI \\ (broj minuta po prekidu) ^ CTAIDI \\ (broj minuta po krajnjem korisniku) | | ||
| + | | 2006 | 1,8 | 1,4 | 0,8 | 3,0 | | ||
| + | | 2007 | 1,9 | 1,4 | 0,8 | 3,0 | | ||
| + | | Prosečno \\ 2006-2007 | 1,9 | 1,4 | 0,8 | 3,0 | | ||
| + | |||
| + | ====== Reference ====== | ||
| + | |||
| + | Propisi (zakoni i uredbe): | ||
| + | |||
| + | - Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS" broj 84/2004) kojim se uređuje način organizovanja i funkcionisanja tržišta energije, uslovi za snabdevanje kupaca energijom i uslovi za proizvodnju energije, upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije itd. | ||
| + | - Uredba o uslovima isporuke električne energije ("Službeni glasnik RS" broj 107/2005) propisuju se bliži uslovi isporuke električne energije, kao i mere koje se preduzimaju u slučaju da je ugrožena sigurnost isporuke električne energije kupcima usled poremećaja u funkcionisanju elektroenergetskog sistema ili poremećaja na tržištu električne energije na teritoriji Republike Srbije. | ||
| + | - Tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce ("Službeni glasnik RS" broj 1/2007, 31/2007, 50/2007, 81/2007, 21/2008, i 109/2009), kojim se određuju tarifni elementi i tarifni stavovi za obračun cena električne energije za tarifne kupce, način izračunavanja cena po tarifnim stavovima, kao i kategorije i grupe tarifnih kupaca u zavisnosti od mesta predaje, načina merenja i drugih karakteristika prodate električne energije. | ||
| + | - Pravila o radu distributivnog sistema ("Službeni glasnik RS" broj 5/2010) | ||
| + | |||
