Ovo je radni naziv AMRES Best Practice dokumenta u oblasti Fizička infrastruktura. Ukoliko mislite da imate bolji naziv, molim vas, slobodno predložite.

Ovaj dokument sadrži skup standardizovanih zahteva koje bi trebalo da ispunjavaju prostorije predviđene za smeštanje računarsko-komunikacione opreme, i preporuke o njihovoj primeni u institucijama članicama AMRESa.

Služba zadužena za održavanje i razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: ICT služba) obično je jedna od najmlađih službi u svakoj ustanovi i retko svoje aktivnosti obavlja u odgovarajućem prostoru. Ipak, prilike za zadovoljenje prostornih potreba ICT službe se pružaju povremeno, i to najčešće tokom renoviranja objekta, realizacije donacija, ali i kada dođe do izgradnje novog objekta (što se dešava mnogo ređe) ili prilikom inicijalnog uspostavljanja ICT službe. Tada je veoma bitno da se ICT služba aktivno uključi u proces planiranja i blagovremeno dostavi sopstvene zahteve po pitanju prostora, trasa kablovskih kanala i tehnologija. Po pravilu, u borbi za prostor i finansiranje opreme može doći i do sukoba različitih interesa. Stoga, je veoma bitno da ICT odeljenje zna kako da definiše i obrazloži svoje potrebe, i da u ranoj fazi planiranja projekta predstavi osnovane argumente za dodelu prostora, trasa kablovskih kanala i finasniranja potrebne opreme, kako bi osiguralo visoko funkcionalno IT okruženje.

Da bi se prostorne potrebe dokumentovale na najbolji mogući način, najbolje je pripremiti analizu tih potreba, i priložiti spisak i nacrte prostorija i nacrte njihovog opremanja. Time bi, drugim, potencijalno zainteresovanim, stranama trebalo da bude znatno teže da se suprodstave argumentima koji su podržani dokumentovanim i detaljnim zahtevima.

Generalno važi sledeće i može se navesti da:

1. su pozicije ICT prostorija i trasa kablovskih kanala nepromenjive tokom životnog veka objekta, a odluke koje ustanova donese pri projektovanju ili renoviranju objekta imaju uticaja tokom dugog niza godina;
2. generički kablovski sistem (generic cabling system) u objektima ima životni vek od 10 do15 godina;
3. ruteri, svičevi, serveri, itd, zastarevaju nakon 3 do 5 godina.

Iz navedenih razloga, preporučljuje se ICT službi, da pri većim građevinskim zahvatima na objektu, prioritete postavi tako da zahteve za dodelu ICT prostorija, trasa kablovskih kanala i izbor kablova koje će trajati tokom čitavog životnog veka objekta, postave ispred izbora rutera, svičeva i servera koji imaju kratak vek trajanja i koji će pre ili kasnije morati da budu zamenjeni.

Broj i tip potrebnih prostorija često zavise od veličine ustanove, organizacije rada u njoj i zahteva koji se postavljaju pred mrežnu infrastrukturu. Osnovni zahtevi u pogledu prostorija su definisani u standardu CELENIC EN 50173 (Informacione tehnologije – Generički kablovski sistemi). ICT prostorije su klasifikovane po opremi koja je u njima smeštena, odnosno po vrsti zadataka koji se u tim prostorijama obavljaju. U nastavku poglavlja, izdvojene su oni tipovi ICT prostorija koji mogu biti od interesa za visoko-obrazovne institucije. Dat je njihov pregled. Naravno, sve prostorije ne moraju biti raspoložive u svim ustanovama. U manjim ustanovama dovoljna je samo jedna ili manji broj prostorija, da zadovolji potrebe. Npr. najčešće se, funkcije prostorije za servere, prostorije za opremu i ulazne prostorije mogu kombinovati i realizovati u okviru samo jedne prostorije.

Prostorija predviđena za smeštaj servera se naziva sobom za servere, server sobom ili server salom. Uobičajeno je da se u sobi za servere pored servera nalaze i sistemi za arhiviranje podataka (backup robots)(ukoliko ne postoji obezbeđena prostorija namenjena samo za poslove backup-a) i neophodna mrežna oprema za lokalnu mrežu u toj prostoriji. Ukoliko je to moguće obezbediti:

• preporučuje se koristiti dve server sobe: jednu glavnu i jednu rezervnu prostoriju (opremljenu tako da može da održi samo neophodne funkcije u slučaju ispadanja iz rada glavne server sobe),
• ove dve prostorije bi trebale da se nalaze u različitm zgradama.

Generalno, mrežnu opremu koja pripada kičmi mreže ili horizontalnoj mrežnoj instalaciji, kao i pomoćne sisteme poput sistema za kontrolu pristupa, sistema za nadzor objekta, i sl., ne bi treblo instalirati u server sobama.

Equipment room (ER) je naziv za prostoriju u kojoj se nalazi čvorište zgrade (building distributor – BD) ili koncentracija veza ka čvorištima zgrada, tj. čvorište kampusa (campus distributor - CD). Čvorište zgrade predstavlja čvorište u kome se završavaju kablovi vertikalne (kičmene) instalacije, i preko koga se ostvaruje veza na kičmenu kablovsku instalaciju kampusa.

Glavna funkcija ove prostorije je smeštanje opreme za terminaciju kablovske instalacije kampusa, kao i kablovske instalacije do razvodnika lociranih u prostorijama za telekomunikacionu opremu (evropski CENELEC standarad EN 50173), servere i uvod kablova u zgradu (tzv. ulazne prostorije), te smeštanje aktivne mrežne opreme. ER soba može biti predviđena u svakoj zgradi kampusa, u zavisnosti od veličine zgrada i/ili veličine kampusa. Takođe, u ovoj prostoriji mogu biti smešteni završetci horizontalne kablovske instalacije (funkcija spratnog čvorišta) i može biti korišćena za instalaciju opreme drugih sistema u objektu, poput kontrola pristupa (access control) i panela protivpožarnog alarma (fire alarm panels) i sl.

Za ER prostorije, u Srbiji se koriste nazivi glavna komunikaciona soba, mašinska soba ili mašinska sala.

Telecommunications room (TR) je naziv za prostoriju u kojoj se uspostavlja spratno čvorište (floor distributor – FD). Prema tome, ova prostorija služi za smeštanje opreme za terminaciju horizontalne i vertikalne kablovske instalacije, kao i potrebne aktivne mrežne opreme najčešče pristupnih svičeva (edge switches).

Broj potrebnih TR prostorija u zgradi zavisi od prostornog rasporeda samog objekta, a ograničen je i zahtevom da maksimalna dužina horizontalne bakarne kablovske instalacije ne prelazi devedeset metara (90 m). Spratno čvorište često može da pokrije i više od jednog sprata. Time se formiraju veće koncentracije mrežnih priključaka. Ipak, u većim zgradama, poželjno je da na svakom spratu postoji po jedna TR prostorija. Uvođenje tehnologija poput PoE i PoE Plus, zatim IP telefonije, rezultiralo je time da TR prostorije stiču sve značajniju ulogu u IKT infrastrukturi današnjih ustanova. To znači da bi trebalo obratiti više pažnje i na prateću infrastrukturu u ovim prostorijama, poput napajanja i sistema za hlađenje.

Za TR prostorije, u Srbiji se koriste nazivi komunikaciona soba, telekomunikaciona soba, soba sa spratnim čvorištem.

Entrance room je naziv za prostoriju u zgradi u kojoj se nalazi uvod kablova koji pripadaju mrežama telekomunikacionih operatera (poput, Telekom Srbija, SBB, itd.). Prema tome, ova prostorija služi za smeštanje opreme za terminaciju eksterne kablovske instalacije, tj. kablovske instalacije koja pripada mrežama operatera. Često telekomunikacioni ili Internet operateri (PSTN/ISP) u ovim prostorijama instaliraju i svoju aktivnu mrežnu opremu, preko koje pružaju usluge i drugim ustanovama iz privatnog ili javnog sektora. Obezbeđivanjem odvojene ulazne prostorije sprečava se mogućnost da neovlašćena lica dobiju pristup prostorijama koje su od vitalnog značaja za ustanovu i stoga doprinosi povećanju opšte bezbednosti ustanove. U većim objektima, po nekim preporukama, treba predvideti čak dve sobe za uvod kablova u zgradu

U većim ustanovama, može se javiti potreba za zasebnom prostorijom za backup (npr. za skladištenje diskova i sistemi za arhiviranje podataka (tape robots). Obezbeđivanje takve prostorije trebalo bi razmatrati u kontekstu obezbeđivanja rezervne prostorije za servere (server sobe 2). Postojanje više od jedne prostorije za servere, omogućava da se jedna od njih iskoristi za skladištenje diskova i sistema za arhiviranje podataka, umesto da se pravi posebna soba za backup. U idealnoj konfiguraciji, trebalo bi predvideti, dve prostorije za servere i dve prostorije za backup.

UPS/battery room je naziv za prostoriju u kojoj su instalirani uređaji za neprekidno napajanje (UPS-evi) opreme za prenos podataka i telefonske instalacije. Velike UPS instalacije (koje obezbeđuju više od 50 kVA i dugo vreme pražnjenja) bi trebalo da budu smeštene u zasebim prostorijama, namenjenim samo za UPSeve i baterije.

Sobe sa UPSevima/baterijama bi trebalo da budu projektovane prema zahtevima definisanim u #CENELEC standardu EN 50272 „Bezbednosni zahtevi za rezervne baterije i njihovu instalaciju – Deo 2: Stacionarne baterije“ (”Safety requirements for secondary batteries and battery installations – Part 2: Stationary batteries”). Ne preporučuje se postavljanje UPS-eva u druge IKT prostorije. Korišćenje zasebne prostorije za UPS eve/baterije štiti važnu opremu od izloženosti električnim poljima i gasovima, i obezbeđuje bolju raspoloživost (uptime) i operativnu stabilnost opreme. Prostorije sa UPSevima moraju biti opremljene sistemom za hlađenje.

Generator room je naziv za prostoriju u kojoj je instaliran generator za proizvodnju struje (standby power), koji nazivamo strujni agregat ili dizel-generator. Fizički bi je trebalo locirati u blizini prostorije sa UPSevima/baterijama i, ako je to moguće, u blizini sobe sa strujnim razvodom za IKT prostorije u zgradi. U prostoriji mora biti obezbeđena ventilacija i izduvni sistemom za uklanjanje vazduha i gasova. Obezbeđivanje izduvnog ispusta može predstavljati problem i tako diktirati položaj prostorije.

Kod većih intalacija, nekada je potrebno obezbediti zasebnu prostoriju ili više prostorija sa smeštanje strujnih razvodnih panela za normalno napajanje strujom (normal power supply), pomoćno napajanje strujom (standby power supply) i neprekidno napajanje strujom (uninterruptible power supply). Takva prostorija bi trebala biti locirana u neposrednoj blizini prostorije sa UPSevima/baterijama i sobe sa generatorom.

Magacin (Storage room) ili skladište je prostorija namjenjena za skladištenje računarske opreme. Praksa je pokazala da se sobe za servere i komunikacione sobe često koriste i za skladištenje opreme. Ovo svakako nije poželjna situacija, i može dovesti do prekida u radu i umanjiti raspoloživost opreme.

Prostorija namenjena za osoblje podrške (support staff) se još naziva i komandna soba (console room), a omogućava da se iz nje konfiguracija opreme u prostorijama sa serverima ili komunikacionom opremom izvede bez ulaženja u te prostorije. Odvojena prostorija za osoblje podrške je često potrebna zbog toga što je radno okruženje u prostorijama za servere neadekvatno za rad u dužem vremenskom periodu. Pošto je rukovanje opremom moguće i sa kancelarijskog radnog mesta, potreba za ovom prostorijom se mora proceniti na osnovu potreba pojedinačne ustanove.

Preparation/testing room je prostorija u kojoj se vrši raspakivanje, pripremu i testiranje opreme pre njenog stavljanja u rad. Prostorija bi morala biti opremljena tako da oprema može biti testirana i priremljena za instalaciju u ER/TR komunikacionim sobama. Takođe, prostorija bi trebala da sadrži par rek ormana za smeštanje opreme, radne površine, police i nekoliko PC radnih mesta.

U nekim ustanovama, poželjno je predvideti zasebne prostore ili prostorije za helpdesk službu i nadzor (monitoring) operativnih funkcija (na primer za obradu pitanja i/ili zahteva zaposlenih i studenata, kao i nadzor tehničke opreme). Međutim, uobičajeno je da se helpdesk i monitoring funkcije obavljaju sa običnog radnog mesta IT osoblja.

Plan predstavljen na slici 3.1 prikazuje različite tipove prostorija i veza među njima. Treba imati na umu da dijagram pokazuje idealnu situaciju, pogodnu možda jedino za vrlo velike ustanove/objekte. Za manje ustanove i njihove objekte, često, samo jedna prostorija može pokriti nekoliko namena (funkcija), ali je bitno nastojati da se donekle postigne redundantnost, kakva je pokazana na dijagramu.

U daljem tekstu je pobrojano nešto od onog što treba uzeti u obzir prilikom dodele prostora IKT službi u nekoj ustanovi. U ovom delu dokumenta nije pravljena razlika između različitih tipova prostorija, po klasifikaciji uvedenoj u predhodnom poglavlju, već se za sve prostorije koriste isti izrazi „IKT prostorija“ ili „IKT soba“.

1. Veličina prostorija određuje se na osnovu prostornih potreba ustanove, u smislu da se mora obezbediti dovoljno prostora za instalaciju neophodne opreme poput aktivne mrežne opreme, servera, backup robota, telefonske centrale, sistema za hlađenje, električnih razvodnih panela, generičkog kablovskog sistema, itd.
2. Sve IKT prostorije bi trebalo planirati u skladu sa minimalno 15-godišnjim predvidivim razvojem, na primer tako što bi trebalo ostaviti dovoljno slobodnog prostra u IKT prostorijama ili nekoj od susednih prostorija na istom spratu. Taj dodatni prostor, bi takođe trebalo opremiti neophodnom infrastrukturom, npr. postaviti kanale ili cevi za buduće hlađenje prostorije ili uređaje za vodeno hlađenje. Prostorije bi trebalo smestiti na odgovarajuću, bezbednu lokaciju u objektu, na primer:
   • U podrumu (ali iznad nivoa podzemnih voda, kako bi se izbeglo plavljenje), na nižim spratovima ili u centralnom delu objekata.
   • Prozore u prostorijama bi trebalo izbegavati, s obzirom da mogu poslužiti uljezima kao ulaz (eventualno, prozori bi mogli biti napravljeni od neprobojnog stakla ili zaštićeni rešetkama).
   • Prostorije bi trebalo da budu locirane u blizini glavne trase kablova u zgradi (npr. vertikalnog kablovskog okna sa podizačima (risers) ili držačima za vođenje kablova, i horizontalnih kablovskih regala. O vođenju kablova više informacija možete naći u dokumentu AMRES BPD 103 „Preporuke za implementaciju generičkog kablovskog sistema”).
   • Solarno grejanje prostorija (preko krova ili spoljnih zidova) bi trebalo izbegavati, jer bi moglo zahtevati dodatan kapacitet sistema za hlađenje i veće troškove održavanja.
   • Zidovi, krov i podovi prostorija moraju biti napravljeni od dovoljno čvrstog građevinskog materijala kako bi podneli neophodno opterećenje i kako bi sprečili nedozvoljeni pristup prostoriji. Prostorije koje će trpeti visok nivo opterećenja (do 1.500 kg/ m²) bi trebale biti locirane u suterenu, a ne na višim spratovima, jer bi to zahtevalo ojačavanje noseće konstrukcije zgrade (i povećane troškove). Napomenimo da ispunjavanje zahteva u pogledu zvučne izolacije i zaštite prostorije od požara ne znači automatski i da je prostorija dovoljno obezbeđena da spreči nedozvoljeni pristup. U ove svrhe, trebalo bi razmotriti upotrebu ojačanog betona, ojačanih Leca zidova od cigle ili drugih vrsta građevinskih blokova ili zidova izvedenih u kombinaciji šperploča/gips i čelični lim.
   • Ukoliko se koristi # hlađenje (free cooling) za hlađenje manjih prostorija, te prostorije bi se trebale nalaziti u blizini spoljašnjih zidova objekta kako bi se obezbedio najjednostavniji mogući pristup spoljašnjem vazduhu. Idelno, vazduh bi trebalo uzimati sa one strane zgrade koja se nalazi u hladu.
3. Zbog buke koje stvaraju ventilatori uključenih uređaja, prostorije bi se trebale nalaziti na bezbednoj udaljenosti od prostorija u kojima stalno borave ljudi, tj. stalnog radnog prostora, učionica, laboratorija, i sl. Generalno, zvuk u server salama može biti jak, a praksa je pokazala da su zabeleženi nivoi buke inteziteta i preko 70 dB. Gornji prag inteziteta buke za učionice iznosi 30 dB. Ovo znači da bi zidovi učionice trebali imati zvučnu izolaciju sa efektom prigušivanja 50 dB. S obzirom da bušenje zidova sa zvučnom izolacijom od 50 dB, radi prodora kablova ili cevi, nije dozvoljeno, postavljanje strujnog napona od 230 V u pokrivenim (uzidnim) instalacijama bi moglo predstavljati problem. Plafoni u server sobama bi takođe trebali biti obloženi materijalima za zvučnu izolaciju, pod uslovom da ti materijali ne sakupljaju prašinu (ispunjavaju zahteve otpornosti na prašinu (dust-proofing)), i da mogu biti postavljeni tako da ne popuste (olabave) ukoliko se uključi sistem za gašenje požara.
4. IKT prostorije i kablovski kanali za vođenje IT kablova trebali bi biti locirani na bezbednoj udaljenosti od instalacija koje emituju električna polja (klimatizacioni HVAC (Heating Ventilating and Air Conditioning) motori, transformatori, lift-motori, veliki električni razvodni paneli, itd.). Vrednost praga magnetnog polja niske frekfencije u IKT prostorijama određen je EMC proizvodnim standardima za računarsko-komunikacionu opremu (ITE) i iznosi 1A/m ~ 1,25μT po definiciji iz standarda EN 55024 (CISPR 24). Takođe, trebalo bi poštovati i preporuke o vođenju kablova iz dokumenta AMRES BPD 103 „Preporuke za implementaciju generičkog kablovskog sistema”.
5. Prema odredbama „Zakona o zaštiti od požara” („Službeni glasnik RS”, br. 111/2009 od 29.12.2009.), obrazovna i/ili istraživačka institucija mora, bez obzira na veličinu, broj spratova, i sl., biti kategorisana u jednu od tri kategorije (sa 1. visokim 2. povećanim ili 3. izvesnim rizikom od izbijanja požara). Klasifikacija objekata prema ugroženosti od požara (fire classifation) se utvrđuje u zavisnosti od tehnološkog procesa koji se u njima odvija; vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti; vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekta; značaja i veličine objekta i vrste biljnog pokrivača. kao požarna klasa 1 - 3. Dakle, klasifikcija se vrši u odnosu na potencijalne posledice požara u objektu, a posledice požara zavise od upotrebe objekta (risk classifation), veličine i osnova svih spratova u objektu.
   
   U zavisnosti od toga kojoj kategoriji ugroženosti od požara objekat pripada, te na osnovu standardizovnih vrednosti stepena požarne otpornosti objekata, definišu se zahtevi koje i pojedinačni delovi građevinske konstrukcije objekta moraju ispunjavati u pogledu otpornosti prema požaru (fire resistance). Elementi konstrukcije mogu imati noseću ili pregradnu funkciju, ili kombinaciju predhodne dve. Njihova otpornost prema požaru, po standardu EN 13501-2, označava se slovima R, E ili I, i brojem koji predstavlja minutažu otpornosti prema požaru. Slovo R označava noseći kapacitet, E označava postojanost, dok I označava termičku izolaciju. Otpornost prema požaru elemenata konstrukcije sa nosećom funkcijom označena je slovom R, a onih sa pregradnom funkcijom slovima E i I.
   
   Element konstrukcije koji ima samo noseću funkciju, poput stuba ili grede, može biti u klasi otpornosti na požar (fire protection class) R30, dok bi element koji ima samo pregradnu funkciju mogao biti u klasi otpornosti na požar EI30. Element konstrukcije koji ima i noseću i pregradnu funkciju može biti klasifikovan kao REI30 (po standardu EN 13501-2) ili F30 (oznaka koja se često koristi u Srbiji, a koja potiče iz standarda DIN 4102).
   
   U skladu sa standardnom JUS ISO 834 otpornost prema požaru pregradne konstrukcije znači da su zadovoljena sva tri kriterijuma za tu vrstu konstrukcija (zid, vrata, međuspratna konstrukcija), i to:
   • nosivost (R), očuvanje oblika i stabilnosti (nosećih zidova i međuspratnih konstrukcija);
   • integritet (E), celovitost (bez prskotina koje omogućuju prodor vatre i dima); i
   • termička izolativnost (I). (na strani neizloženoj vatri maksimalna temperatura može da bude 180 °C, odnosno porast temperature ne sme da bude veći od 140 °C u odnosu na početnu).
     
     
     Svi elementi konstrukcije koji se oslanjaju na IKT prostorije u ustanovi bi morali da budu konstruisani kao odvojene požarne ćelije i u svakom trenutku moraju zadovoljavati aktuelne zakonske akte i tehničke regulacije.
   • Otpornost prema požaru nosećih elementata konstrukcije zavisi od požarne kalse (fire class) u koju su klasifikovani:
     • Fire Class 1 (lako zapaljiv easily inflammable): R30 [B30]
     • Fire Class 2 (normalna zapaljivost normal flammability): R60 [B60]
     • Fire Class 3 (opiranje požaru fire resisting): R90 [A90], nezapaljivi (non combustible) materijali.
   • Otpornost prema požaru pregradnih elemenata konstrukcije (podovi, zidovi, plafoni) zavise od požarne klase (fire class) u koju su klasifikovani:
     • Fire Class 1: EI30 [B30]
     • Fire Class 2: EI60 [B60]
     • Fire Class 3: EI60 A2-s1-d0 (po test standardu EN 13501-1) [A60], nezapaljivi materijali.
6. Minimalna visina tavanice u prostorijama trebala bi biti 2.600 mm računajući od gornje površine dovršenog poda (običnog ili duplog poda), do donje površine instalacija montiranih na plafon (kablovski kanali/parapeti/regali, protiv-požarne prskalice (spinkler), osvetljenje, cevi za dotok vazduha, i sl.). Izuzetak može da se napravi za kablovske kanale u kojima se postavljaju prespojni kablovi, a i tada obavezno treba ostaviti minimalno 400 mm slobodnog prostora od vrha ovih kablovskih kanala do donje površine bilo koje druge instalacije montirane na plafon. U praksi, stvaranje uslova da, u sobi za servere, minimalna visina tavanice bude 2.600 mm može predstavljati priličan izazov, te se sveukupna visina prostorije mora proceniti na osnovu broja rekova, kablovskih kanala, ventilacionih cevi, itd. (pogledati slike 4.2 i 4.3). Zahtevi i preporuke u pogledu obaveznog rastojanja između strujnih kablova i kablova telefonske/računarske instalacije navedeni su u dokumentu AMRES BPD 103 „Preporuke za implementaciju generičkog kablovskog sistema”.
7. Vrata u IKT prostorijama moraju biti minimalno onih dimenzija koje dozvoljavaju neometano unošenje i instalaciju neophodne opreme. Preporučuje se poštovanje minimalno sledećih specifikacija (pri čemu treba voditi računa da su dimenzije Tape robots opreme često veće od navedinih minimalnih mera):
   • za sobe za servere: dupla vrata, 1200×2400 mm (Š×V), bez praga. Dizajn vrata i poda mora omogućiti transport euro paleta.
   • za telekomunikacione sobe (ER/TR): 900×2100 mm (Š×V).
     
     Vrata ugrađena u pregradne delove konstrukcije moraju biti iste klase otpornosti na požar kao i sami zidovi, npr:
   • Fire Class 1: EI2 30-Sa [B30]
   • Fire Class 2: EI2 60-Sa [B60]
   • Fire Class 3: EI2 60-Sa – nezapaljivi [A60].
     
     Preporučuje se upotreba hidrauličnih zatvarača vrata, i to obavezno prema stepeništima.
8. Projektovanje transportnih područja (visina i širina vrata, hodnika i liftova, jačina podova, i sl.) mora biti urađeno tako da oprema može biti transportovana između IKT prostorija koristeći euro palete i ručne dizalice paleta. Visina mora biti otprilike 2.400 mm.
9. Zidovi, plafoni, podovi i podovi ispod izdignutih podova, u svim IKT prostorijama, moraju imati glatke površine koje se mogu lako prati, koji bi trebalo da budu tretirani anti-statičnim agensima. Podne prekrivke moraju imati anti-statičke ili provodne osobine, pri čemu moraju biti uzemljene da bi se sprečila akumulacija statičkog naelektiranja. Otpor između bilo koje tačke podne prekrivke i zemlje mora biti između 1 i 10 MΩ, prema CENELEC standardu EN 50174-1:2009.
10. Sve IKT prostorije moraju imati dobro radno osvetljenje. Osvetljenje mora biti izvedeno tako da osvetljava unutrašnjost i spoljašnjost rekova sa opremom i serverima, kao i prostor između rekova. U prostorijama se mora predvideti i osvetljenje (emergency lighting) koje će funkionisati u slučaju nestanka struje.
    Zahtevi i preporuke u pogledu intenziteta osvetljenja iznose:
    • Horizontalna ravan: 500-800 lux
    • Vertikalna ravan: 200 lux.
11. U skladu sa odredbama za EMC, svi otvori za prodor kablova u prostoriju moraju biti ograničeni na što manju površinu na zidu. Zahtevi i preporuke u pogledu poštovanja obaveznog rastojanja su naznačeni u CENELEC standardu EN 50174-2, a više informacija o referenciranju na standarde možete naći u AMRES BPD 103 „Preporuke za implementaciju generičkog kablovskog sistema”. Eksterni kablovski kanali i kablovski kanali postavljeni unutar objekta moraju biti međusobno električno izolovani (pogledati dokument AMRES BPD 107 „Preporuke za elektično napajanje IKT prostorija”).
12. U sobama za servere i komunikacionim sobama (ER i TR), moraju se predvideti i napraviti potpuno odvojeni kablovski kanali za postavljanje kablova za dovod električnog napajanja, fiksnih kablova generičkog kablovskog sistema i prespojnih kablova. Zahtevi i preporuke u pogledu poštovanja obaveznog rastojanja su naznačeni u CENELEC standardu EN 50174-2, a više informacija o referenciranju na standarde možete naći u AMRES BPD 103 „Preporuke za implementaciju generičkog kablovskog sistema”. U većim serverskim salama, standardno se praktikuje postavljanje kablova telefonske/računarske instalacije u regalima ili držačima kablova montiranim na plafon prostorije, dok se strujni kablovi vode u kanalima postavljenim ispod nivoa izdignutih podova (pošto ovo obezbeđuje dobro odvajanje). Trasiranje kablovskih instalacija mora biti planirano uzimajući u obzir i transport vazduha za hlađenje prostorija i trasiranje cevi do jedinica za hlađenje prostorija. Važno je da instalacije ispod nivoa izdignutih podova ne blokiraju protok rashlađenog vazduha (pogledati dijagrame u poglavlju 4).
13. Postavljanje duplih (izdignuti) podova se preporučuje u većim sobama za servere kako bi se obezbedio prostor za hladan vazduh, električno napajanje, kablove telefonske/računarske instalacije i eventualno vodu za jedinice za hlađenje prostorija. Visina duplog poda se određuje na osnovu propisanih zahteva i preporuka u pogledu obezbeđivanja prostora za dotok vazduha, električnih kablova i cevi. Zahtevi i preporuke u pogledu poštovanja obaveznog rastojanja su naznačeni u CENELEC standardu EN 50174 2, a više informacija o referenciranju na standarde možete naći u AMRES BPD 103 „Preporuke za implementaciju generičkog kablovskog sistema”. Preporučena minimalna visina duplog poda iznosi 400 mm, dok stvarna visina mora biti izračunata na osnovu propisanih zahteva za cirkulisanje rashlađujućeg vazduha. (Za više informacija pogledati dokument AMRES BPD 108 „Preporuke za ventilaciju i hlađenje IKT prostorija”.) Pri postavljanju izdignutog poda, pod prostorije mora biti spušten u odnosu na susedne prostorije, kako bi dupli pod bio u istoj ravni kao i podovi u susednim prostorijama, najčešće hodnicima. Prilazne rampe bi trebalo izbegavati pošto ometaju transport opreme euro paletama uz pomoć ručnih dizalica. Dupli podovi moraju biti kvalitetno urađeni kako bi podneli težinu opreme koja se instalira ili prenosi. U glavnim IKT prostorijama, opterećenje može iznositi oko 1.500 kg/m². Uobičajeno je da podovi u učionicama ili kancelarija budu napravljeni da izdrže opterećenje od 300 kg/m².
14. Svaka vrsta prodiranja vode u prostorije se mora izbeći. Najveći rizik predstavljaju cevi za vodu koje su pod pritiskom. Upotreba vode u prostorijama je dozvoljena samo ako je u vezi sa instaliranim sistemom za hlađenje. Upotreba odvodnih cevi, takođe predstavlja rizik od poplave, u slučaju da se cev zapuši. Kako bi se detektovala kondenzacija ili curenje vode, trebalo bi instalirati seznore za vlagu u podovima u blizini rashladnih jedinica, kao i u blizini bilo kakvih cevi i odvoda. Senzori za vlagu trebalo bi emituju signale koji se sakupljaju u sistemu za upravljanje objektom. Treba imati u vidu da služba ili lica zadužena za sprovođenje mera za zaštitu od požara mogu zahtevati instalaciju protiv požarnih prskalica u IKT prostorijama, ukoliko prostorije nisu projetovane kao odvojene požarne ćelije ili nisu opremljene nekim drugim automatskim protiv-požarnim sistemom (predpostavlja se da su IKT prostorije uglavnom zaključane i da nisu javno dostupne).
15. Sve cevi za vodu i rashladne uređaje moraju biti izolovane kako bi se sprečila kondenzacija i umanjio rizik od uticaja potencijala zemljišta (extrinsic earth potential). Za više informacija pogledati dokument AMRES BPD 107 “Preporuke za elektično napajanje IKT prostorija“. Ukoliko se eksterna instalacija ne može izbeći ili izolovati, trebalo bi obezbediti da je uzemljena na isti potencijal na koji su uzemljene ostale IKT instalacije u objektu.
16. Sva oprema, kako aktivna računarsko-komunikacona oprema, tako i pasivna oprema sa završetcima kablovahorizontalne, vertikalne instalacije i kablova kičme, mora biti instalirana u rek ormane koji imaju pristup spreda.
    Sledeće preporuke treba poštovati u pogledu izbora i pozicioniranja rekova:
    • Slobodan prostor ispred rek ormana: 1 500 mm
    • Slobodan prostor iza rek ormana: 1 000 mm
    • Dimenzije rek ormana u sobi za servere (namenjene za instalaciju servera i opreme sličnih dimenzija): 800×1000 mm (širina×dubina)
    • Dimenzije rek ormana u telekomunikacionim sobama (ER/TR) i prostorijama za smeštanje opreme sličnih dimenzija: 800×800 mm (širina×dubina).
      
      Veličina slobodnog prostora potrebna za pristup rek ormanu je određena u CENELEC standardu EN 50174, u kome se navodi da „najmanji slobodan prostor na onim stranama rek ormana sa kojih mu se pristupa, mora iznositi 1.2 m“.
      
      Važno je primetiti da serveri generalno imaju veće dimenzije po dubini od mrežnih uređaja, te su shodno tome i preporučene dimenzije rek ormana za servere dubine 1000mm, a rek ormana za mrežne uređaje 800mm. Nekada može biti neophodna i veća dubina rek ormana, te je pri odabiru rek ormana potrebno proveriti dubinu opreme koja će u njemu biti instalirana. Upotreba otvorenih rek ormana, za razliku od rek ormana koji imaju stranice ili vrata (napred i pozadi) mora biti procenjena u odnosu na potrebe, npr. u odnosu na vrstu opreme koja će biti instalirana i načina na koji je regulisana cirkulacije rashladnog vazduha. Udaljenost između rek ormana takođe mora biti procenjena u odnosu na ventilaciju kroz duple podove.
      
      Treba obratiti pažnju da upotreba rek ormana za servere širine 800 mm može omogućiti nepoželjan tok toplog vazduha od tople ka hladnoj zoni kroz rek orman (stvarajući prečicu u željenom protoku vazduha). Ovakav protok vazduha je teško zaustaviti. U rek ormanima širine 600 mm ima manje prostora za protok vazduha uz strane servera, što umanjuje problem nepoželjnog toplog vazduha.
17. Klimatizacioni uređaji i paneli za distribuciju električne energije mogu biti instalirani duž zidova prostorija. Pri tome je potrebno ostaviti dovoljno slobodnog prostora kako bi se omogućilo normalno servisiranje, otklanjanje defektnih i postavljanje novih jedinica. U skladu sa odredbama za EMC, razdaljina između panela za distribuciju električne energije i aktivne ili pasivne IKT opreme mora iznositi najmanje 1 000 mm. Ako postoje nedoumice u tom pogledu, trebalo bi proveriti EMC zahteve propisane za datu vrstu opreme. Bitno je obezbediti prostor za buduća proširenja time što će se ostaviti dovoljno prostora za montiranje novih jedinica za klimatizaciju, proširenje mreže za distribuciju električne energije i postavljanje klimatizacionih cevi i utičnica.
18. Velike sobe za servere mogu se podeliti na više manjih prostorija kako bi se postigao viši stepen bezbednosti (hlađenje, zaštita od požara, i sl.).
19. 19. UPS uređaji, koji koriste baterije regulisane ventilima, emituju gasove (vodonik i kiseonik) kada unutrašnji pritisak pređe određeni nivo. Kada se vodonik i kiseonik nađu u nekoj prostoriji, može se stvoriti eksplozivna mešavina, ako koncentracija vodonika u toj prostoriji pređe zapreminu od 4%. Zato prostorije, u kojima se nalaze UPSovi/baterije, moraju biti provetrene kako bi koncentracija vodonika uvek ostala ispod ovog nivoa. Sobe sa UPSevima/baterijama moraju biti napravljene u skladu sa zahtevima propisanim u #čiji standardu EN 50272 “Safety requirements for secondary batteries and battery installations – Part 2: Stationary batteries” o bezbednosnim zahtevima za sekundarne baterije i baterijske instalacije – deo 2 o stacionarnim baterijama (za više informacija pogledati i dokument AMRES BPD 108 „Preporuke za ventilaciju i hlađenje IKT prostorija”).
    
    Normalna radna temperatura za baterije iznosi 20 °C. Radi poređenja, radna temperatura sa računarskom opremom iznosi 20-25 °C. Povećanje temperature od 10 °C prepolovljava životni vek baterije. Zato smeštanje baterija i računarsko-komunikacionu opreme u zajedničku prostoriju nije ekonomično, s obzirom da nameće potrebu za povećanjem rashladnog kapaciteta. Šta više, upotreba zajedničke prostorije zahteva i ventilaciju, koja se smatra nepovoljnom pri gašenju požara (hipoksična ventilacija i protiv-požarni sistemi bazirani na gasu zahtevaju prostorije koje ne propuštaju vazduh).
    
    U većim sobama sa UPSevima/baterijama, potrebno je razmotriti korišćenje uređaja za napajanje sa ocenom EX (EX rated) otporne na eksplozije (explosion-proof).
20. Isključivo autorizovano osoblje bi trebalo da ima pristup prostorijama. Poželjno je registrovati ulaske i izlaske. Preporučuje se korištenje sistema za kontrolu pristupa koji će opsluživati sve prostorije. Međutim, ukoliko je potrebno strogo obezbeđenje, trebalo bi razmotriti uvođenje bezbednosnog protivprovalnog alarma i sistema za video nadzor (unutar i izvan prostorija).
21. IKT prostorije u kojima se nalazi aktivna oprema se nikada ne sme koristiti kao skladište za opremu. Samo prostorije koje su predviđenje kao skladišta (magacin) mogu služiti za skladištenje IKT opreme.
22. Sve IKT prostorije bi trebalo da budu projektovane kao hermetične prostorije, tj. u kojima se svaka ventilacija reguliše isključivo korišćenjem ventilacionog sistema. Upotreba automatskih protiv-požarnih sistema je moguća jedino u prostorijama koje ne propuštaju vazduh. U svim prodorima moraju se koristiti nezapaljivi vatrostalni (fireproof) kablovi, proizvoda odobreni za tu namenu. Njihova instalacija mora biti dokumentovana. (Za više informacija pogledati dokumente AMRES BPD 108 „Preporuke za ventilaciju i hlađenje IKT prostorija” i UNINETT UFS 104 „Fire Prevention Requirements for IKT Rooms” sa preporukama za protivpožarne mere u IKT prostorijama).
23. Sistemi za gašenje požara imaju poseban značaj na mestima na kojima primena pasivnih mera ne daje zadovoljavajuće rezultate, kao u građevina sa velikom požarnom energijom, u objektima sa tunelima i kanalima kojima je teško prići, kao i u zgradama sa velikim nepregrađenim prostorima. Na primer, upotreba sistema prskalica je neophodna u nepregrađenim prostorima većim od 1800 m² (pod uslovim da je protiv-požarni alarmi instaliran u tom prostoru). Sistem prskalica je takođe neophodan ukoliko se otvorena požarna ćelija prostire na više od tri sprata, a zahvatajući ukupnu površinu viću od 800 m².
24. Veliki objekti su često opremljene prskalicama zato što one obezbeđuju veću fleksibilnost u odbrani od požara bez obzira na građevinsku osnovu samih spratova. U prostorijama ili prostorima u kojima upotreba sistema prskalica nije pogodna, moraju se koristiti druge vrste sistema za gašenje požara. (Više informacija možete naći u dokumentu UNINETT UFS 104 „Fire Prevention Requirements for IKT Rooms” sa preporukama za protivpožarne mere u IKT prostorijama).

Crteži u ovom poglavlju su dati u nameri da posluže kao primeri i da ilustruju jedan od načina na koji mogu biti opremljene sobe za servere, glavna (ER) i ostale (TR) komunikacione sobe. Informacije o napajanju prostorija mogu se naći u dokumentu AMRES BPD 107 „Preporuke za elektično napajanje IKT prostorija”, a informacije o ventilaciji i klimatizaciji u dokumentu AMRES BPD 108 “Preporuke za ventilaciju i hlađenje IKT prostorija”.

Sve prethodne preporuke date su na osnovu iskustva baziranog na primeni standarda o generičkim kablovskim sistemima CELENIC standardu EN 50174-2 (Više informacija o referenciranju na standarde možete naći u AMRES BPD 103 „Preporuke za implementaciju generičkog kablovskog sistema”.)

Prema dosadašnjoj praksi, računarski centri su projektovani tako da mogu da podrže velike promene u radnom okruženju i kapacitetu uključujući i buduća proširenja. Preporuka broj dva u predhodnom poglavlju govori o tome (ICT prostorije bi trebalo planirati u skladu sa minimalno 15-godišnjim predvidivim razvojem). Međutim primećeno je da takva praksa često vodi ka neefikasnoj potrošnji energije. U većini slučajeva samo mali deo potrošene energije u računskim centrima odlazi na napajanje računarsko-komunikacione opreme. Značajna pažnja posvećuje se obezbeđivanju redundatnog napajanja, pa samim tim i dodatnog hlađenja (over provisioning) da bi se postigla veća pouzdanost (reliability) servisa koji pruža IT oprema, koja je u proseku često slabo iskorištena. Sa stanovišta energetske efikasnosti mnoge preporuke koje se trenutno primenjuju se čine zastarele. Međutim, novi zahtevi u tom pogledu još nisu standarditovani, a nove preporuke su tek u nastajanju.

Šta raditi u takvim uslovima? Preporuke su sledeće:

1. Za postojeće računarske centre, treba uspostaviti bar praćenje parametara koji pokazuju energetsku efikasnost računarskog centra (na osnovu kojih se mogu identifikovati najdelotvorniji načini za uštedu energije i poboljšanje operativne efikasnosti računskog centra, pratiti efekte poboljšanja u dizajnu i oranizacionim procesima tokom vremena i/ili se računski centri mogu upoređivati sa sličnim instalacijama);
2. Tokom vremena uvoditi mere koje utiču na izbor opreme (equipment-level scope). Prilikom izbora nove ili zamene postojeće opreme novom opremom (IT, klimatizacione, sl. ) trebalo bi ohrabriti izbor proizvoda po osnovu njihove efikasinosti u pogledu potrošnje energije, a potom ovaj kriterijum definisati i uvesti i u pravilnike institucije.
3. Tokom rekonstrukcije ili izgradnje novih IKT prostorija trebalo bi primeniti sistemske mere (system-level scope), uneti poboljšanje u dizajnu, odnosno u samoj fazi projektovanja uzeti u obzir i primeniti mere koje će obezbediti buduću efikasnu potrošnju energije tokom rada i održavanja takve instalacije.

Dva su parametra koja se trenutno izdvajaju i koje bi trebalo pratiti - PUE i DCiE (slika #).

Efikasnost upotrebljene snage (Power Usage Effectivnes - PUE) je do skoro, kao ključno merilo, korišteno u proceni efikasnosti infrastrukture računarskog centra. Pokazuje odnos između utroška elektične energije na IT opremi (IT opterećenje) preme ukupnoj potrošnji električne energije u objektu (opterećenje objekta). Parametar spada u klasu parametara kojima je definisana energetska efikasnost objekta (facility efficiency).

Efikasnost instalacije računarskog centra (Data Center Infrastructure Efficiency - DCiE) je recipročna vrednost PUE parametra i pokazatelj je efikasnosti infrastrukture (tj. svih instalacija potrebnih za funkcionisanje) računarskog centra, odnosno koliko se energije potrošene u računskom centru koristi za napajanje IT opreme koja pruža korisne IT servise.

Za potrebe utvrđivanja ovih pokazatelja koriste se sledeće definicije:

Računarski centar (data center - RC) obuhvata sve objekte, pomoćne instalacije, opremu ili usluge u njima, IKT prostorije u kojima se nalaze serveri, komunikaciona oprema, sistemi za hlađenje i napajanje, a pri tome računski centar pruža neku vrstu usluge prenosa podataka (npr. to mogu biti vrlo veliki objekti koji obezbeđuju kritične servise, ali i male sobe sa serverima koji se nalaze u samo jednoj prostoriji ili kancelariji).

IT opterećenje (IT load) je pokazatelj utroška električne energije na IT opremi u računskom centru. To je energija potrebna isključivo za napajanje IT opreme, poput servera, sistema za čuvanje podataka (storage), aktivne mrežne opreme i sl.

Opterećenje RC instalacije u objektu (Facilities Load) je pokazatelj utroška energije na svim delovima sistema (kako mehaničkim, tako i električnim), koji obezbeđuju podršku IT opterećenju. To je sva oprema koja omogućava rad IT opreme, kao što su sistemi za hlađenje (čileri, ventilatori, pumpe), klimatizacione jedinice, UPSevi, jedinice za razvod električne energije i sl., kao i razna druga infrastrukturna oprema poput osvetljenja, monitora i sl. U slučaju sistema za hlađenje, misli se na sve jedinice (unutar i izvan IKT prostorija) koje obezbeđuju hlađenje u računskom centru.

Napomena: U engleskim tekstovima, koji se bave ovim temama, često termini power i energy označavaju isti pojam, što može dovesti do zabune. Međutim, treba razlikovati trenutnu snagu (power) od utrošene energije (energy). Termin snaga koristimo kada govorimo o trenutnom opterećenju, koje se izražava u kW. Utrošena energija (energy), odgovara snazi utrošenoj u nekom vremenskom periodu i izražava se u kWh.

Smernice za praćenje parametara energetske efikasnosti u postojećim računarskim centrima:

1. Pratiti IT opterećenje i opterećenje objekta: Izmeriti i zabeležiti potrošnju energije u objektu i na IT opremi najmanje jedanput mjesečno. Jednom godišnje konsolidovati prikupljene podatke u jedinstven izvještaj. Dovoljno je da očitavanje bude manuelno. Truditi se da pređe u automatsko, odnosno da se uključi u druge sisteme nadgledanja opreme, ako je to moguće
2. IT opterećenje, tj. utrošak električne energije za napajanje IT opreme meriti na UPS izlazu (isključiti klimatizacione CRAC jedinice i sl. ako se eventualno napajaju sa UPSeva).
3. Opterećenje objekta, odnosno ukupnu potrošnju energije za potrebe računarskog centra (facility energy consumption) nije uvek lako izmeriti. Ako se računski centar nalazi sam u objektu, onda se opterećenje RC instalacije meri na energetskim ormanima koji obezbeđuju napajanje 230V. Pri zajedničkoj upotrebi zgrade, koja se korisiti i za druge namene, možda takav izvod ne postoji, tj. nije odvojen samo za računski centar. Još nepovoljnije je ako merno mesto ne može biti razdvojeno, već uključuje i potrošnju drugih, npr. kada ili električna energija izmerena na izvodu uključuje i energiju utrošenu na npr. za hlađenje kancelarijskog prostora koji ne pripada računskom centru, a koji se takođe hladi kroz zajedničke sisteme za hlađenje. Dakle ako se energetska infrastuktura ili HVAC sistemi dele, trebalo bi vremenom preduzeti mere za promenu takvog stanja i za obezbeđivanje mernih mesta.
   #Za praćenje ovih parametara potrebno je ispuniti određene uslove u toku projekovanja objekta odnosno а pomoćnih instalacija, opreme ili usluga.
4. Izračunati DCiE

Detaljnije smernice i preporuke su tek u nastajanju i razvijaju se u okvirima nacionalnih ili međunarodnih organizacija i inicijativa pokrenutih u sektoru industrije ili u standardizacionim telima, kao što su US DoE, US EPA Energy Star, Green Grid association, TEE Subcomity, Climate Savers Computing Initiative, IEEE E-Server project i sl. U EU je usvojena druga verzija dokumenta „Kodeks ponašanja za računarske centre” (Code of Conduct for Data Centers), koji je pripremljen u okviru inicijative za unapređenje energetske efikasnosti u informacionim i komunikacionim tehnologijama („An European Action to Improve the Energy Efficiency of Information and Communication Technologies”). Potpuna lista praksi se može naći u dokumentu „2010 Best Practices for the EU Code of Conduct on Data Centre” [#], a za potrebe ovog dokumenta, koji se tiče projektovanja IKT prostorija, izdvojili samo preporuke koje mogu uticati na izbor rešenja tokom rekonstrukcije ili izgradnje istih.